Poverenje u pravosudni sistem i institucije koje ga predstavljaju nije na zavidnom nivou, prema rečima i iskustvu predstavnika političkog i javnog života u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.
Kao najveći problem pravosuđa sagovornici Vranje News-a izdvajaju neefikasnost sudova, zbog čega se dešava da se procesi vode i po nekoliko godina, pa je odugovlačenje ono što najviše smeta građanima.
Nagip Arifi, predsednik Demokratske partije (DP) u Bujanovcu, kaže da „u nekim segmentima veruje institucijama pravosuđa, dok se u nekim segmentima poverenje gubi”.
- Ne rešavaju se na vreme predmeti i to je najveći problem. Sud mora da bude efikasniji u rešavanju predmeta, naročito onih koji mogu „lakše” da se reše, koji nisu komplikovani. Nedostatak sudijskog i tužilačkog kadra u institucijama je veliki problem i on rezultira neefikasnošću sistema - mišljenja je Arifi.
Da bi poverenje bilo veće, smatra on, trebalo bi da je nacionalnost sudije i čoveka kome se sudi ista.
- U rad državnih organa treba da budu uključeni i Albanci, da bi nacionalnost zaposlenih odgovarala sredini u kojoj narod, odnosno stranke koje se pojavljuju na sudu žive.
Ne mora ovo pitanje odjednom da se reši, ali se mora postepeno raditi na tome – navodi Arifi.
Preševski lekar Skender Destani, predsednik Demokratske unije doline (DUD), poručuje da „veruje u pravosudne organe, ali ne previše”.
- Uverio sam se na sopstvenom slučaju, pa znam iz ličnog iskustva da sudovi rešavaju problem u korist onih koji imaju „jaču vezu”, viši položaj ili snažniji politički bekgraund.
Moj slučaj koji je bio na sudu tiče se finansiranja političkih partija. Tu je zakon jasan i kaže da se u sklopu finansiranja političkih partija novac daje i onim strankama koje su deo koalicije, ali je sud doneo drugačiju odluku i moja partija nije dobila ništa.
Na drugoj strani u sudskom procesu bio je Riza Halimi (bivši narodni poslanik i eks predsednik SO Preševo, p.a), koji je bio uticajniji i jači političar od mene i ja otvoreno sumnjam da je zbog toga on dobio postupak na sudu - kaže Destani.
Predstavnik srpske etničke zajednice Miodrag Milković, zamenik predsednika Ujedinjene seljačke stranke u Bujanovcu, kaže da „veruje u institucije pravosuđa, ali da to poverenje može biti i veće“.
- Ako imate sudije prenatrpane predmetima, što je ovde kod nas slučaj, a da je pritom nivo tehničke opremljenosti nizak, onda ne možemo da krivimo samo predstavnike pravosuđa.
Mislite li da je čovek u takvim uslovima osposobljen za rad, može li da radi i šta može da postigne?
Preopterećenost sudija je glavni problem, nasleđen iz perioda reforme pravosuđa i na njegovom rešavanju se mora raditi - napominje Milković i dodaje da je u ovom slučaju nacionalnost sudije najmanje bitna.
Šaip Kamberi, predsednik opštine Bujanovac, smatra da pitanje poverenja u pravosudne institucije „nije pitanje poverenja u pojedinca i određenog sudiju, već je to pre svega pitanje vere u sistem i da li taj sistem reflektuje vrednosti jednog društva”.
- Ovo pitanje je posebno osetljivo u multietničkim sredinama, ukoliko pravosudni sistem nije kompatibilan sa nacionalnom strukturom stanovništva.
Adekvatno uključivanje nacionalnih manjina u pravosudni sistem bitna je pretpostavka postojanja kredibilnih pravosudnih institucija, kao i mogućnosti stranke da u postupku učestvuje na jeziku koji razume i da sve pismene podneske dobija na svom maternjem jeziku - ističe Kamberi.
Nebojša Arsić, predsednik opštine Medveđa, smatra da „u radu sudstva ima mesta ažuriranju postupaka i povećanju stepena efikasnosti”.
- Što se tiče institucije pravosuđa na jugu Srbije i pitanja poverenja, mišljenja sam da se u svom radu pridržavaju načela predviđenih procesnim zakonima.
Ali, svakako da ima mesta ažuriranju postupaka i povećanju stepena efikasnosti, na koji način bi se do kraja sprovelo jedno od osnovnih načela u radu sudova, a to je načelo procesne ekonomije - pojašnjava Arsić.
Fljorim Sahiti, zamenik predsednika Skupštine opštine Medveđa, kaže da je „u poslednje vreme, prisutno poverenje u institucije pravosuđa i njihov rad”.
- Ljudi koji rade u sudu obavljaju svoj posao baš onako kako treba, efikasni su i ažurni. Najvažnije je da su građani zadovoljni, da mogu da kažu ono što misle i pritom da budu sigurni da će se to precizno prevesti na njihov maternji jezik - zaključuje Sahiti.
