Gradski odbor Dosta je bilo (DJB) u Vranju saopštio je u ponedeljak da je Aleksandrovačko jezero nadomak Vranja "potpuno devastirano i skoro uništeno".
- Aleksandrovačko jezero, jedna od najperspektivnijih turističkih destinacija Vranja, danas više liči na močvaru sa ogromnim rastinjem pored jezera.
Za vreme SPS-a je pokušano da se nešto uradi, ali se taj pokušaj pretvorio u loš politički poen.
Za više godina vlasti SNS-a na lokalu se apsolutno ništa nije uradilo po pitanju ove, već godinama neiskorišćene turističke destinacije.
Zbog partijskih deoba javnih preduzeća, nestručna partijska lica Grada Vranja ne znaju ni da postoji ovo jezero, a ne da bilo šta pokušaju da urede i prikažu isto kao vranjski brend - kaže se u saopštenju vranjskog odbora DJB koje je prosleđeno medijima.
Problem po ekosistem Aleksandrovačkog jezera javio je nakon navodne aljkave sanacije jezera tokom 2010/11. godine (u vreme vlasti čiju su okosnicu činili socijalisti i demokrate).
Tada je isušeno jezersko dno radi čišćenja od već čuvenih modrozelenih algi koje, navodno, pod određenim klimatskim uslovima ispuštaju toksične materije u vodu.
Krajem 2012. u poslednjem u nizu pomoru jezerske ribe uništen je gotovo kompletan riblji fond.
Stručne službe Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju ubrzo su ustanovile da je voda zaražena opasnom bakterijom ešerihija koli, koja naseljava creva čoveka i životinja, može izazvati opasne infekcije gastro i urogenitalnog trakta, sepsu, meningitis, zapaljenje pluća i sl.
Zaključkom Skupštine grada Vranja 2017. godine odlučeno je da se formira radna grupa i definiše rok u kome bi se sagledala situacija, te odredili zadaci koji se imaju preduzeti.
Obelodanjeno je da će resanacija jezera koštati oko milion evra, ali ona do danas nije počela.
Iz gradskih struktura govoreno je da sama lokalna samouprava nema dovoljno novca za takav poduhvat i da će grad pokušati da pronađe strane investitore.
Aleksandrovačko jezero formirano je 1964. godine kao veštačka akumulacija.
Prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i povrćnjaka u okolnim selima.
Pripadalo je u početku kombinatu "Poljoprodukt", koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela opština Vranje.
Jezero je izgubilo svoju prvobitnu namenu i postalo izletište, koje je vremenom postalo mesto rekreacije i ribolova.
Međutim, godinama već zatvoreno je za kupanje, ribolov, navodanjavanje i napajanje stoke.
PROBLEM ULICE KNEZA MILOŠA
Iz DJB Vranje saopšeno je i da građani Ulice Kneza Miloša "već nekoliko nedelja ne mogu do svojih kuća da priđu kolima, a jedva i pešaka".
- Zahtevalo se od grada da pusti u dvosmerni saobraćaj Ulicu Narodnog heroja kako građani ne bi morali da kruže kolima po kilometar i više. Više od nedelju dana odgovora nema. Građani iz ulica Kneza Miloša, Zmaj Jovine i Timočke negoduju jer moraju da zaobilaze do kuće zato što su su najbliže ulice jednosmerne, a sa rekonstrukcijom kanalizacije se ide do kraja Kneza Miloša (do kapije vrtića), iako je ovaj deo ulice rekonstruisan pre pet godina. Građani pitaju vlast gde da parkiraju automobile kad se raskopa i ostatak ulice, zašto do sada nije puštena u saobraćaj Ulica Narodnog heroja u dva smera, do kada je u planu terorisanje građana ovog dela grada i još koliko puta vlast planira da rekonstruišu već rekonstruisane ulice - pitaju iz DJB
