Leksičko blago koje je prikupio profesor dr Momčilo Zlatanović predstavlja izuzetan izvor za proučavanja srpskog jezika, ne samo za dijalektologe, već i za leksikologe, a možda u najvećoj meri za etimologe, naučnike koji se bave poreklom reči u našem jeziku, rekla je u ponedeljak u Vranju dr Marta Bjeletić, naučna savetnica Instituta za srpski jezik SANU.
Ona je u znak sećanja na poznatog i lane preminulog vranjskog leksikografa i folkloriste održala predavanje o temi Magični svet dijalekatske leksike, u okviru programa u organizaciji Biblioteke Bora Stanković, priređenog u kamernoj sali vranjskog teatra.
Bjeletić je potencirala da su mnoge reči iz Zlatanovićevog Rečnika govora južne Srbije "ušle u Etimološki rečnik srpskog jezika, koji se radi u Institutu za srpski jezik.
"Angažman profesora Momčila Zlatanovića veoma je cenjen u naučnim krugovima i predstavlja najznačajniji naučni izvor istraživanja jezika ovog govornog područja.
A, njegov Rečnik spada u najkompletnije i najnaučnije rečnike, zbog toga što nam daje pouzdane primere upotrebe reči iz kojih zaključujemo o semantici i drugim važnim pitanjima jezika, tako da je to jedan od naših omiljenih rečnika", navela je dr Bjeletić.
Pojava svakog novog rečnika, dodala je ona, značajna je zato što omogućava "da se stekne uvid u leksičko blago srpskog jezika", koje upravo ti rečnici čuvaju.
"Mi, etimolozi, radujemo se svakom novom dijalekatskom rečniku.
Sa područja jugoistočne Srbije imamo ih najviše, što je vrlo značajno", kazala je Bjeletić sa kojom je razgovor moderirao Zoran Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Gradska biblioteka Bora Stanković ovim događajem praktično je pokrenula program posvećen prof. dr Momčilu Zlatanoviću, koji će biti tradicionalan.
Održavaće se svake godina u maju pod nazivom Dijalog sa tradicijama: Inspirisano istraživačkim radom prof. dr Momčila Zlatanovića.
Moderator Dimić naglasio je da je današnjim dešavanjem utemeljen novi kulturni događaj u gradu, "na zadovoljstvo kulturnih poslenika i svih onih kojima će delo dr Momčila Zlatanovića biti polazna tačka za brojna istraživanja".
Program je usmeren na negovanje uspomene na neumornog istraživača, cenjenog profesora i predanog naučnog radnika koji je pružio ogroman doprinos očuvanju vranjskog kulturnog nasleđa.
"Ideja je i da njegovo delo bude inspiracija za druge autore, te će teme narednih izlaganja biti u širem krugu oblasti kojima se on bavio.
U tom smislu će ta izlaganja biti način da njegovo delo nastavi da živi", kazao je Dimić.
Profil
Prof. dr Momčilo Zlatanović (1934 Rataje - 2022 Vranje) od 1967. godine predavao je teoriju književnosti, narodnu književnost, metodiku srpskohrvatskog jezika i književnosti i srodne predmete na Višoj pedagoškoj školi u Vranju i Višoj školi za obrazovanje radnika u Vranju. Od 1993. do penzionisanja 2001. godine bio profesor narodne književnosti i retorike na Učiteljskom fakultetu u Vranju (Univerzitet u Nišu), gde je osam godina bio i prodekan za naučnoistraživački rad (1993–2001). U periodu nakon penzionisanja radio je dve godine kao profesor narodne književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zlatanović je ostavio neverovatan naučni trag u oblasti folkloristike i leksigografije, a njegova višedecenijska terenska istraživanja vranjskog kraja, i u manjoj meri Kosovskog Pomoravlja, po značaju se mogu meriti sa Vukovim poduhvatima. Tokom višedecenijskih terenskih istraživanja zabeležio je i publikovao obimnu folklornu građu koja predstavlja izvor prvog reda za proučavnje tradicijske kulture vranjskog kraja. Među najznačajnijim zbirkama narodnih umotvorina izdvajaju se Igliče venče nad vodu cveta (1967), Nišna se zvezda po vedro nebo – Narodne pesme iz Vranja i okoline (1967), Mori Bojo, bela Bojo – Narodne pesme koje se pevaju u Vranju i okolini (1968), Stojanke, bela Vranjanke – Narodne pesme koje se pevaju u vranjskoj oblasti (1969), Vranjske legende, predanja i priče I (1970) i II (1974), Lirske narodne pesme iz južne i istočne Srbije (1982), Epske narodne pesme jugoistočne Srbije (1987), Narodne pesme i basme južne Srbije (SANU, Beograd 1994) i dr. Momčilo Zlatanović je objavio veći broj knjiga i naučnih radova u oblasti fokloristike, analizirjući materijal koji je prikupljao u neposrednom terenskom radu: Narodno pesništvo južne Srbije (Narodni muzej, Vranje 1982), Istorija i tradicija (1996), kao i monografije o predeonim oblastima Pčinja (1996) i Poljanica (1998). Izabrana dela Momčila Zlatanovića u deset tomova objavila je izdavačka kuća Vranjske knjige (2007–2008). U okviru njih prvi put je publikovana zbirka Narodne pesme i basme Kosovskog Pomoravlja (2007). Dragocen je doprinos Momčila Zlatanovića u oblasti istraživanja govora juga Srbije i leksikografije, opredmećen u tri rečnika koji formiraju celinu: Rečnik govora južne Srbije (Učiteljski fakultet Vranje 1998), Rečnik govora juga Srbije (Aurora, Vranje 2011), Rečnik govora juga Srbije (Učiteljski fakultet, Vranje 2014). Institut za Srpski jezik SANU je 2017. godine digitalizovao Rečnik iz 1998. godine, posebno izdvojivši one odrednice koje su ilustrovane vranjskim poslovicama (portal „Raskovnik“). Za svoj rad Zlatanović je dobio niz nagrada i priznanja, među kojima i Vukovu nagradu (Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd 1983). Bio je član Udruženja književnika Srbije i dugogodišnji saradnik Matice srpske u Novom Sadu. Njegov terenski materijal iz Kosovskog Pomoravlja je arhiviran i digitalizovan u Muzikološkom institutu SANU.
