Ljudi će se najživlje osećati u onim trenucima kada shvate da su još uvek u stanju da sami sebe iznenade; čovek je neispitana gama različitih mogućnosti i nešto što uliva osećaj dinamike u doživljaj sopstvenog života i stvarnosti, a to je, recimo, za mene pisanje“, rekao je književnik Dejan Aleksić, gost treće večeri 8. Književne kolonije u Vranju.
Započinjući razgovor s piscem u okviru manifestacije u organizaciji vranjskog Narodnog univerziteta, moderatorka, književna kritičarka Slađana Ilić, usmerila je na početku stvari ka Aleksićevom stvaralaštvu za decu.
Konstatovala je da pisac često pominje knjigu Nežna pesma o nežnom vetru Duvoljubu, što je zapravo naziv poeme, ređeg žanra u današnjem srpskom pesništvu, i ističe da je to „nukleus njegove poezije uopšte“.
Aleksić je uzvratio da je to fragmentarna poema, koja za glavnog junaka ima jednu neobičnu pojavu (vetar), „koja u atmosferskom smislu nije nimalo neobična, ali jeste kada se javi u ulozi književnog junaka“.
„Taj vetar Duvoljub zaključuje da ne može svakom biti dobar i ne može svakom biti loš.
To su one svakodnevne situacije u koje vetar može da uđe - ako nekom razlista novine on na neki način čini nedelo, ili ako detetu odnese balon takođe se pojavljuje u negativnom kontekstu, ali takođe ima i situacija u kojima je vetar spasilac, pozitivan je junak“, naveo je Aleksić govoreći o ovoj poemi.
On je naglasio da je kod pisanja za decu poželjno „rušiti određene matrice“.
„Rušimo plotove konvencija, kako je to Vlada Andrić znao da kaže, kako bismo uveli neki novi senzibilitet, neki novi okvir i horizont iz kojeg dete može da posmatra stvari.
Tako junaci dečjih knjiga nisu samo ljudi ili životinje", rekao je Aleksić.
Slađana Ilić, kojoj je kao urednici u izdavaštvu dobro poznat opus gosta treće večeri Književne kolonije, uporedila je talenat Dejana Aleksića sa talentom Duška Radovića.
Aleksić je i prvi dobitnik novoustanovljene književne nagrade Dušan Radović.
Ilićeva je konstatovala da se neki Aleksićevi motivi iz književnosti za decu prelivaju u njegovu poeziju, ali i prozu za odrasle.
Pisac je rekao da je važno da stvaralac još na početku stvaralaštva shvati šta je to što je u podudarnosti sa njegovim senzibilitetom.
„U književnosti je važno pronaći sopstveni glas i da taj glas zvuči autentično.
Mislim da sam to uspeo da uradim“, rekao je Aleksić, prepričavajući svoje susrete sa decom na interaktivnim radionicama.
On je naglasio da su mu deca jaka inspiracija za stvaralaštvo.
Govoreći o svom poetskom opusu, Aleksić je konstatovao da se na knjiženoj sceni najpre pojavio kao pesnik i da je imao objavljene tri zbirke pesama kada je napisao prvu knjigu za decu.
„Pesnik u određenom momentu postigne neku vrstu poetičke paradigme, ima svoj jezik i umetnički prostor.
U književnosti, kada stvorite uslove u kojima se dobro osećate, to nije dobro.
Kakva je svrha napisati deset knjiga koje su međusobno vrlo slične.
To se kosi sa potrebom čoveka da inovira.
Ja sam posle treće pesničke knjige shvatio da ulazim u zonu samoponavljanja.
Želeo sam da se razvijam, a da budem i dalje prepoznatljiv.
Negde oko 2000. godine odlučio sam da probam da pišem za decu“, rekao je Aleksić.
Ubrzo je usledila njegova prva knjiga za najmlađu čitalačku publiku pod naslovom Dugme bez kaputa.
Kao posledica, stigla je Nagrada Politikinog zabavnika.
Govoreći pak o Aleksićevoj prozi, Slađana Ilić je rekla da je objavljivanje Aleksićevog romana Petlja, „za ljude koji su romanocentrični, bio potpuno iznenađenje“.
Roman je izašao u izdanju Lagune 2021. godine.
„Taj roman nikada ne bih napisao da nije bilo korone i lokdauna od dva meseca.
Zaista nemam um romanopisca, nemam samodisciplinu, nemam kvalitetno vreme, ne mogu da pišem pet dana i onda prekinem, to je takva građa da svi konci ispadaju iz ruku ako nema kontinuiteta.
Ali je došlo do zaključavanje i ja sam otprilike dva meseca i radio, onda sam preko leta bavio kozmetikom na tekstu.
Tekst je kompoziciono vrlo složen, ali sam se ja trudio da se ta složenost reflektuje samo na mene kao stvaraoca, a da za čitaoca to bude vrlo prohodno.
Nisam mogao da znam da li će to da uspe, ali se ispostavilo da jeste.
I najveći broj ljudi sa kojima sam razgovarao o romanu su mi rekli da jeste“, kazao je Aleksić.
On je dodao da je to roman koji je apologija individualnosti, roman koji govori o njenoj odbrani.
Profil
Dejan Aleksić (1972), pesnik, dramski pisac i stvaralac književnih dela za decu. Objavio je deset knjiga pesama, knjigu drama i preko dvadeset knjiga za decu, te nekoliko romana. Dvostruki je dobitnik nagrada Politikin zabavnik i Neven. Među značajnim priznanjima koja je dobio za književno stvaralaštvo za decu nalaze se i Nagrada Zmajevih dečjih igara, Zlatno Gašino pero, nagrada Radio Beograda, nagrada Sajma knjiga u Beogradu, Rade Obrenović, Plavi čuperak, kao i međunarodna nagrada Mali princ. Godine 2021. objavio je roman Petlja u izdanju Lagune.
Književna kolonija u organizaciji Narodnog univerziteta u Vranju nastaviće se u petak, gostovanjem književnika Mome Stefanovića, koji će pred ljubiteljima književnosti promovisati knjigu (O)ženi koju voliš.
Moma Stefanović u petak na Koloniji
Moma Stefanović je pisac koji se bavi muško – ženskim odnosima, objavljuje misli, zapažanja i aforizme. Autor knjige (O)ženi koju voliš jednako intrigira i žene i muškarce. Osporavan i hvaljen, tvrdokorno svoj u naumu da najpre sebi, a potom i armiji svojih pratilaca ukaže na iskonsku potrebu muškarca da osvaja, čuva i brani ženu. Od svih i svakog, a ponajviše od nje same i njenih izbora, a to su muškarci koji (još) nisu shvatili da je zadovoljna žena sigurna kuća svakog pravog muškarca", piše u najavi ovog događaja. Moderatorka razgovora sa ovim piscem u okviru Književne kolonije biće Tatjana Milenković.
