U nedelju Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici u Vranju, Srbiji i širom sveta slave Detinjce, praznik koji je uvek treće nedelje pred Božić.
Na taj dan roditelji vezuju decu isto kao što će i ona naredne nedelje vezivati majke, očekujući otkup.
Ovo uzajamno "drešenje" u hrišćanskim kućama stvara prazničnu, svečanu atmosferu poput one koju su, uz darove, doneli istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta u Vitlejemskoj pećini.
Običaji nalažu da odrasli rano ujutro, ili po dolasku s bogosluženja, vezuju svoju ili tuđu decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se "dreše".
Za vezivanje obično koriste kaiš, gajtan, kanap ili običan deblji konac.
Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.
Kao i krsne slave i ovi praznici su jedinstvene svetkovine.
Detinjci su jedan od najzanimljivijih porodičnih praznika kod pravoslavaca.
Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom, pa za taj dan nabave neku "čast".
U ove dane sprema se svečaniji ručak nego obično, ali obavezno postan jer je vreme Božićnog posta.
Oko trpeze se okuplja cela porodica i oni provode ceo dan zajedno sve ove praznike.
Nedelju dana posle ovog praznika padaju Materice, a u poslednju nedelju pred Božić slave se Oci.
Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce ima višestruku simboliku.
Simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama, zatim upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama.
Takođe, običaji za ove praznike simbolično predstavljaju pripremu za doček najradosnijeg praznika koji je pomirio čoveka sa Bogom, odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
