Vranje - Tucindan je narodni praznik koji prethodi Božiću.
Dan pred Badnji dan, 5. januara, srpska tradicija nalaže da se spremi pečenica za Božić, ali i obave druge pripreme za najradosniji hrišćanski praznik koji se slavi 7. januara.
Na Tucindan se kolje prase, čije meso će se naći na božićnoj trpezi.
Tucindan je prema predanju dobio ovo ime jer se nekad pečenica pre klanja tukla ušicom sekire prek grudve soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo životinje.
U nekim krajevima Božićna pečenica se pravi od jagnjeta ili mlade ovce.
Meso se peče sutradan i na Badnje veče unosi u kuću.
Tada se i nabavljaju orasi, smokve, suve šljive, bombone i novčići koji će se prosuti za Badnje veče.
Dom se čisti, jer slede tri dana u kojima se to ne radi, a domaćica će pripremiti brašno za mešenje, jer treba spremiti badnjaču, a onda i božićnu česnicu.
Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a to je dan kada se tradicionalno vraćaju dugovi da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu.
Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus.
Dodaje se zatim i ostala posna hrana koju je domaćica pripremila.
U nekim krajevima važi običaj da za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.
Danas su i Oci
Pravoslavni vernici danas obeležavaju i praznik Oci, koji se uvek slavi u nedelju pred Božić. Oci zatvaraju ciklus porodičnih praznika, nakon Detinjaca i Materica. Na ovaj dan deca simbolično vezuju očeve, slično kao što su ranijih dana vezivali majke. Očevi se dreše poklonima, koji mogu biti orasi, slatkiši ili vredniji darovi, u zavisnosti od porodičnih mogućnosti i tradicije. Praznik se proslavlja uz dobru atmosferu i posni svečani ručak, naglašavajući važnost porodične harmonije.
