Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u ponedeljak slave Svetog Atanasija Velikog, a u Vranju krsnu slavu proslavlja 4. brigada Kopnene vojske Srbije.
Tim povodom u vranjskoj kasarni "Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog" održavaju se vojne svečanosti.
Vranje nizom svečanosti obeležava Dan oslobođenja grada od Turaka iz 1878. godine.
Atanasije Veliki je svetitelj koje je živeo početkom 4. veka.
Bio je arhiepiskop aleksandrijski.
Rođen je u Aleksandriji 296. godine, a već u ranom detinjstvu okrenuo se duhovnosti.
Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji gde se proslavio svojom učenošću.
Doprineo je učvršćenju pravoslavlja, a naročito pisanjem Simvola vere koji je na Saboru i usvojen.
Na jugu Srbije do danas je ostala sačuvana priča o tome kako je đavo iskušavao Svetog Atanasija prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.
Sveti Atanasije je prozreo ovu prevaru i zamolio devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup.
Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.
Legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili.
Tako je đavo ponovo izašao i i dan-danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude.
Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude.
Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.
U nekim krajevima Srbije Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.
