Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici u Vranju i Srbiji u petak praznuju dan Prepodobne mati Paraskeve, Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesnima i siromašnima.
Praznik je u Crkvenom kalendaru označen crvenim slovom.
Vernici se Svetoj Petki obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Pored hramova posvećenih Svetoj Petki često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Rođena je u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka.
Poticala je iz imućne i pobožne porodice.
Zamonašila se posle smrti roditelja u crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu.
Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu.
Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda.
Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, prema jednima je oteo, a prema drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.
Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.
