Vranje - Pesma je kao voda na izvoru.Tu je čista i bistra, a što dalje od izvora, to je sve više mogućnosti da se zamuti - govorio je Staniša Stošić, jedan od simbola Vranjske gradske pesme.
Staniša Stošić rođen je 26. jula 1945. godine u selu Vrbovo kraj Vranja.
Da je živ, danas bi napunio 75 godina.
Još od ranog detinjstva znao je de će da bude pevač.
Zbog toga je upisao učiteljsku školu.
Kao mali svirao je violinu, pevao u školskom horu i bio član KUD-a "Sevdah".
Za pevačku karijeru zaslužni su i njegovi profesori muzike u Vranju - Josko Stošić i Stojan Pešić.
Repertoar ovog umetnika činilo je stotine pesama.
Jedan je od pevača sa najvećim brojem trajnih snimaka, muzejske vrednosti. načinjenih za Radio Beograd.
Tokom karijere, uvek se trudio da ostane u granicama svog kraja, jer, prema njegovom mišljenju, umetnik može najuspešnije da interpretira upravo rodne zvuke, da tumači one sadržaje od kojih je u detinjstvu sazdan.
Mnoge od njih naučio je od Stane Avramović Karaminge, nadaleko čuvene vranjske pesmopojke, koja je znala čitavu riznicu najlepših pesama i bila izvanredan kazivač, a Staniša je umeo da sluša i vredno je beležio.
Družio se sa Karamingom sve do njene smrti i ispratio je pesmom "Dimitrijo, sine Mitre", koju je ona stvorila.
Njegova biografija su pesme Petlovi pojev, Gajtano mome mori, Lela Vranjanka, Zbog tebe mome ubava, Stanika mi bilna legnala, Dude, belo Dude i mnoge druge.
One imaju antologijsku vrednost deo su vranjske i srpske istorije.
Snimio je trostruki CD, koji mu je upriličila i izdala matična kuća PGP RTS, u ediciji "Zapisano u vremenu".
Umro je u aprilu mesecu 2008. u Beogradu, u 63. godini života.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.
Na gradskom Trgu u Vranju, koji nosi njegovo ime, podignut je spomenik u čast Staniši Stošiću.
