Pravoslavni vernici u Vranju, Srbiji i širom sveta u sredu obeležavaju Badnji dan.
Sa badnjakom, vernici u kuću unose sreću, zdravlje i napredak uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božić
Badnji dan započinje rano i traje do kasno uveče.
Ujutro, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak koji se tek sa prvim mrakom, sa slamom, unosi u kuću.
Badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke.
I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božiji i kada je položen u jasle na slamu.
Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava.
Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.
U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po neki listić.
Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog.
Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.
Po običajnom kalendaru danas se ništa ne iznosi iz kuće.
Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi.
Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.
Na Badnji dan se peče božićna česnica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze – posna jela, riba, suve šljive, orasi…
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila Božićnog posta.
