U ponedeljak se u Vranju, Srbiji i u čitavom svetu obeležava Prvi maj - Praznik rada.
U Vranju se tradicionalno (ove godine na prostoru Sportsko rekreativnog centra) održava Izložba pasa svih rasa.
Lep dan izmamio je Vranjace da odu negde na prvomajski uranak - lokacije su okolna izletišta i ugostiteljski objekti van grada.
Podsećanja radi, u Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom koju je potpisao Josip Broz Tito:
"Prvi maj proglašava se državnim praznikom.
U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi.
Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene."
Međutim, istorija 1. maja počela je još krajem 19. veka, kada je na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj u znak sećanja na aferu Hejmarket u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Tada su okupljeni radnici tražili da se radno vreme ograniči na osam časova, dok je proslava u Beogradu održana tek 1893. godine.
U osam časova radnici su se okupili u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo "Proleteri svih zemalja ujedinite se!"
Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve više ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović.
Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.
Do kraja tridesetih i četrdesetih godina organizuju se obustave rada, demonstracije i stalno se ističu zahtevi da se zemlja pripremi za otpor protiv fašističke agresije.
I tokom okupacije 1941, na poziv Komunističke partije Jugoslavije održane su demonstracije.
Tek posle Drugog svetskog rata Praznik rada je ozvaničen i prešao kompletan put od zabrane do obaveze.
