Naš identitet i tradicija oblikovani su rodoljubljem.
Istorijska samosvest na kojima je ponikla srpska državnost pratilo je opredeljenje da se živi u slobodi.
Imamo prava da se ponosimo precima, ali i obavezu prema potomcima - izjavio je na svečanosti povodom obeležavanja Dana državnosti u Vranju predsednik Skupštine grada Dejan Tričković.
On je dodao da nas "istorija uči da, bez obzira na položene žrtve, nijedna sloboda, niti jedan mir nisu za večnost izboreni".
- Zato, sa odlučnošću hrabrog Karađorđa i vešte diplomatije knjaza Miloša, moramo ostati dosledni zaveta da otadžbinu čuvamo, da se uzdamo jedni u druge i da zajedno našu zemlju činimo boljom u svakom pogledu.
Uz puno poštovanje osnovnih prava čoveka odlučno gradimo stabilnu i jaku društvenu zajednicu.
Naši napori usmereni su na razvoj kao nezaobilazan proces društvenog napretka.
Ostajemo posvećeni održanju moderne države, ostajemo dosledni zajedničkim idealima za koje su životi položeni, ostajemo večno zahvalni za slobodu naše domovine - kazao je prvi vranjski parlamentarac čestitajući okupljenima Dan državnosti.
Vence i cveće kraj bareljefa Voždu Karađorđu u centu grada položile su delegacije Grada Vranja, Vojske Srbije, Policijske uprave, SUBNOR-a, Udruženja potomaka i dr.
KARAĐORĐE I SRETENJSKI USTAV
Srbija u petak obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije. Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović - Karađorđe. Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti. Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju. Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
