Vranje - Bujanovčanka Teodora Stojilković, koja je kao najbolja od najboljih pre tri godine dobila drugu najveću stipendiju univerziteta Sciences Po u iznosu od 7.300 evra (maksimalnu za studente iz zemalja van Evropske unije), uspešno je završila osnovne studije u trajanju od tri godine na Sciences Po Univerzitetu u Francuskoj, pišu Bujanovačke.
To je škola koja je druga u svetu u oblasti političkih nauka i međunarodnih odnosa.
Od oktobra kreće na master studije u Parizu (smer Međunarodni razvoj), a njena specijalizacija biće globalno zdravlje, životna sredina i održivost.
"Prve dve godine sam završila u Remsu, u Francuskoj, a treću godinu na Aarhus Univerzitetu u Danskoj, na departmanu političkih nauka, jer je bilo obavezno da se treća godina provede u inostranstvu", navodi Teodora.
Dok je boravila u Danskoj, radila je u jednoj kompaniji u Kopenhagenu, u kojoj je sarađivala na projektima u okviru međunarodnog razvoja i bavila se pitanjima „kako se može pomoći državama da se razviju održivo“, odakle i kreće njeno interesovanje za održivost, životnu sredinu i klimatske promene.
Istakla se, pa je šef kompanije u kojoj je obavljala staž zadržao da za njih radi kao mlađa analitičarka do kraja semestra.
O tome koja je razlika između nas i Danaca kada je reč o percepciji pitanja životne sredine, kaže da naši mladi ne veruju u klimatske promene.
"Građanska nesvesnost je opšteprisutna, a i institucije moraju da sarađuju sa stručnjacima i sa naučnicima u toj oblasti kako bi adekvatno radile.
Danska je, po njenim rečima, druga dimenzija.
"Skandinavski sistem zaista funkcioniše, on je zasnovan na poverenju da ćemo svi raditi za dobrobit zajednice i u tom smislu je u odnosu na Srbiju kao druga dimenzija", navodi Todora.
Kada je reč o ekologiji i životnoj sredini, kako kaže, to je nešto što se deci u Danskoj od malena usađuje i svima je potpuno normalno da kada bacaju đubre sortiraju plastiku, staklo, metal, a imaju i posebne kontejnere za prirodne ostatke hrane.
"To je kod njih prosto postala norma ponašanja, nezamislivo je videti smeće u centru grada", dodaje Teodora.
Politički sistem koji zaista radi Teodori je bio potpuna novina.
"Ako je vama loše znate da je sistem taj koji će vas zaštititi, jer postoji mreža gde je besplatno školovanje, besplatno zdravstveno osiguranje, besplatno predškolsko, besplatni domovi za starije ljude.
Njihovi studenti dobijaju 800 evra mesečno samo da bi studirali", kaže Teodora.
Na pitanje kada bi mogla da bira da li bi sebi za život izabrala Francusku ili Dansku, naša sagovornica odgovara da kada se uzme u obzir mentalitet, obrazovanje i činjenicu da je osamnaest godina živela u Srbiji, onda bira definitivno Francusku.
"Ona je dobar miks Skandinavije i južne Evrope", dodaje.
Teodora želi da se jednog dana vrati u Srbiju i da svoja znanja upotrebi u svojoj državi.
"Po završetku studija volela bih da par godina radim negde u inostranstvu, da steknem još znanja i iskustva i da se jednog dana vratim u svoju zemlju, da radim na politikama svoje zemlje recimo u nekom ministarstvu, vladinom telu ili u nekoj međunarodnoj organizaciji.
Ujedinjene nacije za međunarodni razvoj su recimo mesto na kome bih zaista volela da radim", kaže ona.
Porodica je ono što joj najviše nedostaje.
"Pored toga naša hrana je nešto što mi je jako falilo u Danskoj, suvo meso i punjene paprike pre svega", navodi kroz osmeh i dodaje da toplinu, bliskost i srdačnost kakva postoji kod naših ljudi nije mogla da nađe u Skandinaviji.
Podrška
Kako iznos stipendije koju je Teodora svojevremeno dobila nije bio dovoljan da bi pokrio potpuno školovanje i boravak u Francuskoj, njoj je ubrzo podrška pomoć žena koje su prepoznale njen trud, rad, talenat i aktivizam. Marija Ratković iz Šapca, košarkašica reprezentacije Sonja Vasić, reprezentativka u streljaštvu Zorana Arunović i teniserka Aleksandra Krunić samo su neke od žena koje su stale iza Teodore i pomogle joj da ostvari svoje snove.
