Mladi pripadnici bugarske nacionalne manjine u Vranju i na jugu Srbije suočavaju se sa gotovo identičnim problemima kao i njihovi vršnjaci u celoj Srbiji, smatraju u Bugarsko srpskom centru (BSC), koji u Vranju funkcioniše i bavi se, između ostalog, i pitanjima mladih.
Kada biste ljude uglavnom bugarske nacionalne manjine, koji se okupljaju u BSC-u pitali postoje li neki specifični problemi mladih koji su poreklom Bugari, dobili biste u načelu odrečan odgovor, uz napomenu da se mladi pripadnici bugarske nacionalne manjine na jugu Srbije uglavnom hvataju u koštac sa sličnim problemima koji muče svu omladinu u ovom delu države.
Darko Anačkov, predsednik BSC, koji i sam pripada mlađoj populaciji, kao najveći problem mladih u Vranju vidi rastuću nezaposlenost i niske zarade koje su u privatnom sektoru "neretko ispod minimalca".
"Takva je situacija uglavnom u sektoru trgovine i usluga, a najveći broj mladih radi u prodavnicima prehrambenih proizvoda, buticima i kafićima gde su zarade zaista nedovoljne za dostojan život mladog čoveka koji je tek zakoračio u svet i kome je neophodan vetar u leđa od države.
Kada kažem vetar u leđa, ne mislim na jednokratna izdvajanja iz budžeta, već na korenite promene u oblasti omladinske politike, kako na lokalu, tako i na nacionalnom nivou", kaže na početku Anačkov u razgvoru za Vranje News.
Jedan od specifičnih problema sa kojima se susreću mladi pripadnici bugarske nacionalne manjine jeste nedostatak udžbenika na maternjem jeziku.
Iz BSC-u podsećaju da se u Bosilegradu i Dimitrovgradu, dvema srpskim opštinama u kojima u većini žive pripadnici bugarske nacionalne manjine, nastava u školama organizuje i na bugarskom jeziku.
"Problem sa prevodom udžbenika na bugarski jezik nije rešen u potpunosti.
Deca i nastavnici se snalaze na različite načine, ali to nije rešenje.
Nadam se da će budući Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine u Srbiji, koji će biti izabran sada u novembru, na ovaj večiti problem staviti tačku", kaže Anačkov.
On skreće pažnju da su mladi u Bosilegradu "ostali bez perspektive".
"Videćemo uskoro šta će reći statistika, ali nimalo nisam optimista po tom pitanju.
Sve veći broj mladih se odmah nakon završene srednje škole seli za Bugarsku u potrazi za poslom ili zbog nastavka daljeg školovanja", otkriva on.
Što se tiče mehanizama za pomoć nacionalnim manjinama u Vranju, konkretno pomoći mladim pripadnicima bugarske nacionalne manjine, Anačkov jedinu šansu vidi u projektima iz oblasti kulture i društveno-humanitarnog rada koji se raspisuju svake godine.
"Međutim, problem je što se generalno za manjinske organizacije iz oblasti kulture izdvajaju minimalna novčana sredstva koja do sada nisu bila veća od 50.000 dinara na godišnjem nivou.
Svi znamo šta za jedno pravno lice znači taj novac i šta se njime može uraditi – naravno ništa.
Najveći problem je što postoji ogromna nerealna razlika u visini odobrenih sredstava kojima se finansiraju projekti nevladinih organizacija, u kojima su obično mladi, i što se projekti finansiraju po unapred pripremljenom planu.
To nije slučaj samo sa Vranjem već je to praksa i u drugim lokalnim samoupravama", kaže Anačkov.
On ima primedbu i na donetu Strategiju unapređenja položaja mladih grada Vranja za period 2021-2025, odnosno na neke njene delove.
"U tekstu tog dokumenta piše da je za izradu Strategije bio zadužen koordinacioni tim od 15 članova.
Sastav tima čine gradonačelnik, zamenica gradonačelnika, većnik za omladinu i sport, koordinator Kancelarije za mlade (KZM), predstavnica nacionalnih manjina, predstavnica osoba sa invaliditetom, predstavnici učeničkih i studentskih parlamenata“.
Koja predstavnica nacionalnih manjina, kojih manjina, kako je izabrana, pitamo?
Za BSC, koji predstavlja organizaciju Bugara u Vranju, to je i te kako bitno.
Možda ja po zakonu nisam više mlad, ali u našem timu imamo mlade koji bi i te kako bili zainteresovani da učestvuju u ovome.
Nije da nismo hteli, nismo ni dobili poziv.
Za ovakva ozbiljna pitanja se upućuje poziv svim organizacijama nacionalnih manjina koji se između ostalih pitanja bave i pitanjima iz domena omladinske politike.
Ovo doživljavam isključivo kao nepoštovanje organizacije i neprepoznavanje od strane lokalne samouprave, iako je ne samo prema mom mišljenju nego i mišljenju većine BSC jedna od najaktivnijih organizacija na teritoriji Grada Vranja, za razliku od mnogih koje su aktivne samo kada se raspiše konkurs za finansiranje projekata", konstatuje Anačkov.
Nema posla - mladi odlaze
Andrija Aleksandrov, student hotelijerstva u susednoj Bugarskoj, kaže da već dve godine živi na relaciji Vranje - Plovdiv.
"Zbog obaveza na fakultetu, ali i daljine nisam često u Vranju. Ipak, znam da je najveći problem mladih u gradu nemogućnost da nakon školovanja ostanu tu i nađu posao. Osim par firmi koje dobro posluju, ne postoje druge mogućnosti da mlad čovek nađe dobar posao kojim će biti u stanju da izdržava svoju porodicu. Ljudi najviše zbog toga odlaze iz manjih sredina. Mladi su budućnost svakog društva, a u budućnost treba ulagati. Ja sam ličnmo kao srednkoškolac ima slučaj da sam bio diskriminisan od profesorke po osnovu nacionalne pripadnosti. Naravno, nakon tog događaja bilo je jasno da ja ne mogu ostati u tom odeljenju u kome je ona predavala. Slučaj je prijavljen direktoru škole. Profesorka se ubrzo penzionisala i sve je ostalo na tome. To su stvari koje su nedopustive i koje takođe mogu da sputaju nas mlade", navodi Aleksandrov.
Anačkov dodaje da je slična situacija i kada je reč o saradnji BSC-a sa lokalnom Kancelarijom za mlade (KZM).
"Da budem iskren, na moju inicijativu je organizovan jedan sastanak sa koordinatorom KZM, ako to može da se nazove sastankom jer je trajao 10 minuta.
Ticalo se realizacije projekta kojeg planiramo, a koji se zove Kulturna diplomatija i mladi – most razvoja bugarsko srpskih odnosa.
Imamo u planu da u realizaciju projekta uključimo mlade iz više kancelarija za mlade, i to iz Bujanovca, Vranja, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada, Leskovca, Niša, Zaječara, Pirota i Dimitrovgrada.
Moja generalna zamerka posle tog sastanka je što što KZM u Vranju nema dovoljno svojih ideja i inicijativa, već se uglavnom pojavljuju kao partneri na tuđim projektima.
Recimo na Fejsbuk stranici imate naslov Na inicijativu Đačkog parlamenta Poljoprivredne škole, održana je radionica na temu Poslovni izazov.
Koji je ovde doprinos KZM kao zastupnika mladih?
Kancelarija za mlade mora da bude nosilac inicijativa, progresa, da bude pokretač inovativnih ideja mladih i da motiviše mlade da sami izvedu jedan projekat do kraja, od ideje do realizacije.
Na tom putu će biti problema, ali će timskim radom uspeti da ih reše, a iskustvo koje tom prilikom steknu je neprocenjivo", navodi Anačkov.
On pozdravlja ideju o uvođenju omladinskih kartica u Vranju.
"Leskovačka Kancelarija za mlade je mnogo pre Vranja uvela ove kartice koje će zaista za mlade biti veliki benefit.
Moj zaključak bi bio da rad KZM u Vranju može mnogo da se unapredi.
Grad ima i te kako mnogo mladih genijalaca iz svih oblasti.
Mi kao organizacija čiju strukturu u procentu od oko 50 čine mladi i obrazovani ljudi stojimo im bezuslovno na raspolaganju", zaključuje predsednik BSC-a.
I.Đ.
Neinformisanost i nezainteresovanost
Andrija Mirkov, učenik Medicinske škole dr Izabel Emsli Haton u Vranju, kaže za Vranje News da je upoznat sa radom Kancelarije za mlade u Vranju.
"Ali, nikada nisam učestvovao u aktivnostima ove kancelarije. Smatram da mladi nisu dovoljno informisani o sadržajima koji im se nude. Takođe, postoji i nezainteresovanost mladih na jugu Srbije za volontiranjem i neformalnim obrazovanjem. Postoji potreba za unapređenjem položaja mladih i njihovim uključivanjem u proces donošenja odluka. Što se tiče diskriminacije na nacionalnoj osnovi, nisam nikada bio diskriminisan, ali svakako da postoje pojedinačni slučajevi. Smatram da mnogo zavisi od sredine u kojoj se nalazimo i od ljudi kojima smo okruženi i sa kojim se družimo. Lično uvek biram pozitivne i nasmejane ljude koji šire pozitivnu energiju. Nisam konfliktan tip ličnosti, ali znam da odgovorim na svako zlonamerno i neprimereno ponašanje od strane drugih ljudi", navodi Mirkov.
Odnos sa vlašću kao ravna linija na EKG monitoru
Kada je reč o Vranju, gde prema podacima BSC-a živi više od 3.000 Bugara, ili samo nekoliko procenta njih u odnosu na ukupno stanovništvo, Anačkov kaže da je odnos lokalne samouprave prema njegovoj organizaciji i pripadnicima bugarske nacionalne manjine "korektan", ali da to "ne znači da ide uzlaznom putanjom".
"Ništa mi trenutno ne ukazuje da bi u skorijoj budućnosti moglo doći do nekog pomaka. Našu saradnju sa vlašću u Vranju vidim kao jednu ravnu liniju na EKG monitoru. Nadam se da će se nekim čudom uzdići bar jedan talas koji će oživeti naš odnos", navodi predsednik BSC-a.
On ne spori da vrh lokalne vlasti održava nekakvu saradnju sa BSC-om.
"Uvek smo primljeni na razgovor od rukovodstva grada, dočekane su i ispraćene delegacije sa diplomatama iz Bugarske na čelu, ali se za ove četiri godine koliko postojimo u Vranju ništa nije promenilo. Nismo imali neprijatnosti od Grada i vlasti, ali ne mogu da budem ni preterano zadovoljan, jer sam gradonačelnika i većnika za nacionalne manjine imao priliku poslednji put da vidim još 18. maja prošle godine, na našem poslednjem sastanku, opet na moju inicijativu povodom posete Dimitra Caneva, generalnog konzula Bugarske u Nišu. Ako sa nekim sednete za sto da razgovarate jednom godišnje, teško da se može destiti nešto što će dati konkretne rezultate", mišljenja je Anačkov.
Rad Vranje News-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".
