Bruna Viejru Amarala možemo uvrstiti u mlade pisce, on je tek na pragu svoje uspešne književne karijere, ali je Amaral u svojoj zemlji uspeo da svoj talenat prikaže i da taj talenat ljudi uvaže, čitaoci, ali pre svega ljudi iz struke, pisci - rekao je direktor i glavni urednik izdavačke kuće Klio Zoran Hamović, u sredu u veče u Vranju.
On je, govoreći na promociji Amaralove najnovije knjige "Prva Brazda", koja je održana u Biblioteci Bora Stanković u Vranju, uz prisustvo autora, jednog od najznačajnijih portuglaskih pisaca mlađe generacije, pred prepunom salom najstarije ustanove kulture u gradu, još kazao da je "retkost da neki pisac posle prvog napisanog romana može da bude toliko uvažen u struci".
- Bruno nije, kao što je to bilo u prošlosti, neko tamo ko sedi na skrovitom mestu i piše romane, pripovetke ili pesme.
To je tradicija 19. i 20. veka.
Brunov posao u Portugaliji je višestruk.
Osim pisanjem, on se bavi prevodilačkim poslom, pisanjem kritika, ali je i bloger i pre nego što smo danas došli ovde on je napisao jednu vrstu izveštaja o tome čime se ovih dana bavi.
On je u Portugaliji, kao takav, prepoznat kao veliki i važan stvaralac i već je dobio sve najvažnije književne nagrade u svojoj zemlji, među kojima i nagradu PEN-a, dakle nagradu od svojih kolega, kao i nagradu "Saramago", koja nosi ime najvećeg portugalskog pisca - rekao je Hamović.
Prevodilac i recenzent Jasmina Nešković rekla je na promociji da joj je neobično drago da je romane "Prve brazde" za kratko vreme stekao širok krug čitalaca.
- Bruno Amaral pripada generaciji pisaca koja je unela potpuno novi duh i novu energiju u portuglasku književnost, ne gubeći pritom niti te književnosti koja postoji neprekidno od 12. veka.
Ta generacija pisaca već je dala pet, šest autora koji su se svojim prvim romanima predstavili kao već formirani pisci, ovenčanih u kratkom roku najznačajnijim književnim nagradama u Portugaliji.
Ta generacija skrenula je pažnju na jednu vrlo bitnu temu, a to je tema seoba, gubitka zavičaja i korena, kao i tema koja iz toga sledi - pitanje identiteta i pitanja ko sam zapravo ja - rekla je Neškovićeva i dodala da će čitaoci odgoovre na neka od tih pitanja pronaći u Amaralovoj knjizi.
Bruno Viejra Amaral (1978) portugalski je pisac, književni kritičar, prevodilac i urednik časopisa. Diplomirao je modernu i savremenu istoriju na Univerzitetu u Lisabonu. Do sada je napisao četiri dela, a njegov prvi roman „Prve brazde“ odmah je privukao pažnju kritike i piscu doneo četiri značajna portugalska priznanja u oblasti književnosti: nagradu za knjigu godine u Portugaliji (2013), nagradu Fernando Namora (2013), nagradu PEN (2013) i nagradu Žoze Saramago (2015).
Bruno Amaral je na promociji rekao da je imao želju da napravi portret jedne žene koja je nepoznata, daleka i nerazumljiva drugim ljudima i krajevima.
- Ta slika je daleko od romantične i lične predstave koju mnogi imaju o Portugaliji.
Ja sam se bavio time koje su to pobede koje postižu ljudi koji nemaju materijalno bogatstvo i uspeh, koji nemaju atribute ljudi uspešnih u životu.
Hteo sam da iz sećanja izvučem neko blago, neke dragocenosti, kao što je recimo naučiti nekoga da vozi bicikl, i predam ih čitaocima- rekao je Amaral.
Književnica Ljubica Arsić kazala je da je Amaralov roman Prve brazde "neka vrsta rečnika ili enciklopedije"
- Zaista, tu se nižu priče po abecednom redu, od "A" do "Ž", uzbudljive, emotivno jake, priče koje koncipiraju problem sećanja, onoga što je za pisca veoma važno.
Sa velikim zadovljstvom ćete čitati knjigu, jer je u njoj pokazana jedna vrlo retka veština, a to je da se o ozbiljnim stvarima pripoveda duhovito, na jedan na prvi pogled lagodan način, ali način koji je prijemčiv za čitaoca i čini da srca zalupa i da razmišljamo na način da ta daleka Portugalija postoji i ovde u Beogradu ili Vranju - rekla je Arsićeva.
Promocija knjige "Prva brazda" održana je povodom 139. godina postojanja najstarije ustanove kulture u Vranju, Biblioteke Bora Stanković. Na istorijat gradske biblioteke podsetila je direktorka Vesna Petric.
Ovom prilikom nagrađeni su najverniji čitaoci biblioteke - Ivona Ristić (Dečje odeljenje), Jovana Trajković (Pozajmno odeljenje), a Vesna Ristić je najaktivniji član Američkog kutka koji radi u sklopu biblioteke.
Nagrade su uručene i svim gostima, a piscu Brunu Amaralu knjiga "Starinske kuće Vranja", kuvar o gastronomiji Vranja, kao i katalog o Bori Stankoviću.
Roman „Prve brazde“ strukturalno bi se pre mogao posmatrati kao zbirka kratkih priča ili crtica, ili, kako ih sam pripovedač naziva, kartica, koje čine neku vrstu kataloga stanovništva naselja Amelija, u koje je pripovedač, demoralisan neuspehom da ostvari svoje snove, primoran da se vrati nakon dužeg odsustva. Kvart u kojem je odrastao, ujedno tako dobro poznat i stran, probudiće u pripovedaču (samoproklamovanom „stručnjaku za katastrofe“) asocijacije na svedočenja preživelih u napadu naHirošimu, a posebno na jednu sliku: „U čitavoj Hirošimi, na zidovima i drugim građevinama koje su preživele udar, ostale su senke ljudi i predmeta koje je na njih bacio bljesak bombe“. Tako će i naselje Amelija ostati zauvek prošarano duhovima pojedinih likova koji su u njemu živeli, a o kojima će pripovedaču govoriti fotograf Viržilio, koga je Bruno potražio kako bi saznao nešto više o svojoj nekadašnjoj prijateljici, a potom i o ostalim stanovnicima naselja.
