Novosadsko pozorište izvelo je predstavu Ana Karenjina drugog dana takmičarskog programa u okviru 41. Borinih pozorišnih dana u Vranju.
Možda su činjenica da komad nije konvencionalan, već moderan i ispred poimanja i navika publike kada je reč o tekstu jednog klasika realizma (Lav Nikolajevič Tolstoj), te manji broj poznatih glumačkih lica na sceni uticali da ova predstava od publike dobije nešto nižu ocenu (4,78) u odnosu na "Pučinu" prethodne večeri (4,83), no u krajnjem će ovu izvedbu u odnosu na sve ostale vrednovati žiri od čijih odluka zavisi kome će otići festivalske nagrade koje se dodeljuju od ove godine.
Tek, ne treba smetnuti s uma da je reč o možda i najnagrađivanijoj predstavi ove godine (koja je recimo samo na jubilarnom 70. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u aprilu osvojila sedam priznanja, a ovih dana i nagradu za najbolju predstavu na Pozorišnom festivalu u Mladenovcu).
Protgonisti čuvenog ljubavnog trougla Ane Karenjjine u ovoj izvedbi Novosadskog pozorišta su Marta Bereš (Ana Karenjina), Atila Nemet (Aleksej Karenjin), dok lik njegovog suparnika Alekseja Vronskog tunači Arpad Mesaroš.
I ova izvedba tematizuje dobro poznati siže Ane Karenjine - neverstvo i dvostruki moral u tadašnjem ruskom visokom društvu.
Završava se Aninim samoubistvom zbog nemogućnosti da živi u situaciji u kojoj se našla, kažnjena i odbačena od svega što je predstavljalo njen nekadašnji život.
Gluma je izvanredna, energična, na momente suptilna i precizna do detalja.
"Previše pričamo o globalizaciji, čekamo negde da idemo i budemo deo nečega, a malo o čoveku.
Šta je ljubav? Sreća? Porodica?
Šta znači biti slobodan i boriti se za sebe?", podsetićemo se samo reči makedonskog reditelja Dejana Projkovskog koji je ne izvanredan način postavio ovaj komad u Novom Sadu.
"Ožiljak je nešto što nam život nanosi ako uistinu živimo, od čega se ne možemo zaštititi, a i besmisleno je truditi se da nastanak ožiljka izbegnemo.
Ožiljak je trag na čoveku. Psihički, odnosno nevidljivi ožiljci su oni kakve sa sobom nosi svaki čovek usled teške traume koju je doživeo.
Jedna od takvih trauma jeste upravo razvod – suočavanje sa činjenicom da se rastajete od voljene osobe, da više niste voljeni, da su vas
izdali, da ste napušteni, prevareni...
Iako su ti ožiljci nevidljivi, tu su sa nama...
Uvek nas prate i ostavljaju izrazit trag u našim životima", neke su od kvalifikacija koje su izneli glumci tokom razgovora nakon predstave.
U komadu osim troje pomenutih, igraju i glumci Zoltan Širmer (Stepan Oblonski), Judit Laslo (Darja Doli Oblonska), Gabor Pongo (Konstantin Dmitrič Ljevin) i dr.
Koreograf je Olga Panga, predivnu originalnu muziku je radio Goran Trajkovski, a izvanredno funkcionalnu scenografiju Valentin Svetozarev.
Za kostime je bila zadužena Marija Pupučevska.
Predstava je sa jednom pauzom trajala više od tri sata i najveći deo publike odgledao je komad do kraja.
Takmičarski program Borinih pozorišnih dana trebalo je da počne u petak uveče, ali je predstava Nečista krv Narodnog pozorišta u Beogradu odložena zbog bolesti člana ansambla.
U subotu uveče odigrana je predstava Pučina beogradskog JDP-a, koju je po tekstu Branislava Nušića režirao Egon Savin.
REČ KRITIKE
Roman-predstava i danas aktuelan
"Ana Karenjina" Novosadskog pozorišta je, kao i "Pučina" Jugoslovenskog dramsko pozorišta koju smo gledali na otvaranju festivala pre svega dobro ispričana priča. Tematski je roman-predstava i danas aktuelan zato što upire far na pitanja o javnom seksualnom moralu, o seksu koji se razmenjuje za ekonomski interes, konfliktu da li biti odan javnom moralu ili slediti sebe u autentičnosti doživljaja i samoljublju, do koje granice je moguće ili nije moguće tolerisati podelu na ono što je javni moral i ono što je autentičnost doživljaja, jer se prepuštanje nekada završi pogbuno za aktere, a nekada oslobađajuće", navela je u biltenu pozorišna kritičarka Nataša Gvozdenović.
"Igra ovog složenog sastava glumišta je interaktivna, harmonična, sledi osnovni tempo i prvog i drugog čina. Ansambl je poput prefinjenog mehanizma koji je u potpunosti usklađen i koji je uživanje posmatrati kako funkcioniše. Ana Karenjina u tumačenju Marte Bereš je burna i lepa žena, sa velikom merom strasti koju nosi, kao i samoljublja čije će prisustvo osvestiti na samom kraju. Zavodnica koja pokušava da se preda sopstvenom begu iz okova u kojima živi u braku sa Karenjinom, ali koja nažalost ne uspeva da do kraja, kako joj i kaže Vronski: donese odluku o svom položaju. Posebno je upečatljiva igra Berešove u drugom činu kada Karenjina ulazi u vrstu psihoze koja će završiti suicidom, snažna i vrlo dobro kanalisana. U razgovoru koji smo vodile pred premijeru predstave Marta Bereš je rekla da se stvarajući ulogu osećala kao da zauzdava divlje konje. Ta slika najtačnije opisuje njenu igru", navodi kritičarka.
Posle Ane Karenjine Novosadskog pozorišta u takmičarskom programu uslediće u ponedeljak 25. oktobra Ivanovo samoubistvo Gradskog pozorišta Semberija u Bijeljini (četvoročasovna predstava uz tri pauze), po motivima Čehova u režiji Davida Alića.
Sve predstave počinju u 20 časova.
Od utorka na festivalu
U utorak 26. oktobra u sklopu festivala ansambl Ateljea 212 odigraće komad 64 Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović. Uslediće u sredu Ako dugo gledaš u ponor Regionalnog pozorišta Novi Pazar, rađena po romanu Enesa Halilovića, a u režiji Zlatka Pakovića, čime će biti okončan takmičarski program. Poslednjeg dana festivala u četvrtak 28. oktobra, u čast nagrađenih i van konkurencije, nastupiće ansambl Narodnog pozorišta u Prištini predstavom Placebo, po tekstu Aleksandra Jugovića, a u režiji Isidore Goncić.
