Predstava radnog naslova "I svaki put kao da je prvi" na duhovit, dirljiv i iskren način progovara o kompleksnim muško– ženskim odnosima, povlačeći paralelu žena sa početka dvadesetog veka, i današnjih, aktuelnih problema, koji se u mnogome ne razlikuju od konteksta o kom je pisao Bora Stanković.
Komad je odigran u ponedeljak uveče, druge večeri 38. Borinih pozorišnih dana, a koprodukcija je Kruševačkog pozorišta i Art teme iz Beograda.
Po tekstu Dimitrija Kokanova režirala ga je Jovana Tomić.
Tematski okvir dramskog predloška sadržan je u replici iz komada "Tašana": "Najteže je biti sam a ne biti svoj".
Dve žene, Anica i Tašana, na dva različita načina koji proizilaze iz različitih biografija, društvenog i socijalnog miljea i porodičnih odnosa, spajajući sadašnji trenutak sa prošlim vremenima, pokušavaju da pronađu i nanovo izgrade lični identitet.
U formi ispovednih monologa, sukobljavajući se sa patrijarhalnom sredinom, njih dve se bore za svoje mesto – ravnopravno – u zajednici, i na iskren, brutalan i bolno duhovit način govore o najkrhkijim ličim tajnama i preprekama na putu ka ozdravljenju usled ljubavnog razočaranja - navodi se u katalogu, kroz reč rediteljke Jovane Tomić.
U predstavi "I svaki put kao da je prvi" igraju Jelena Stajkovac, Jelena Matijašević, Nikola Rakić, Gordana Đurđević Dimić, Biljana Nikolić i Dejan Tončić.
PROGRAM ZA UTORAK
Predstava "Severoistok" , u režiji Jane Maričić, Bitef teatra i Beoarta iz Beograda biće na programu Borinih pozorišnih dana u utorak 23. oktobra. Komad je nastao po istinitim svedočenjima preživelih u talačkoj krizi u Moskvi 2002. godine, kada je grupa čečenskih terorista upala u jedno pozorište i zahtevala da Rusi povuku svoje trupe iz mesta Groznog. Čečenka, Ruskinja iz publike i Letonka koja je spasavala žrtve, iznose svoja potresna sećanja i ponovo ih proživljavaju. Ova priča kreirana je suptilnim pozorišnim jezikom, insistirajući na istinitosti i tananosti ljudskih osećanja, a ne na političkom kontekstu događaja. Terorizam je suviše važna i prisutna pojava da bismo ga samo površno osuđivali - mi priznajemo njegovu prisutnost na celoj planeti i bavimo se složenim mehanizmima straha.
