Talentovani dramaturg iz Vranja Bojan Tasić govorio je za Vranje News o odnosu koji donosioci odluka imaju prema mladim umetnicima u Vranju i Srbiji, o finansijskoj podršci projektima mladih, aktivizmu mladih umetnika, prostoru koji im se daje, međusobnoj saradnji, kao i o tome može li se u umetnosti uspeti i van Beograda.
Vranje News: Kako biste ocenili odnos vlasti prema mladim autorima, u smislu spremnosti nosilaca poluga odlučivanja da ispune ulogu jednog društva u pružanju podrške mladim autorima aktivnim na polju razvoja umetnosti?
Tasić: Osim nekoliko relevantnih konkursa, ne postoji prevelika želja za pomoći mladim umetnicima.
Kako reaguju donosioci odluka o finansiranju kada se pojavite sa nekim svojim umetničkim projektom?
"Na žalost, ovde stvari u svim segmentima funkcionišu po principu da će raditi oni ljudi koji znaju nekog, a taj neko opet zna nekog bitnog... Nedavno sam dobio sredstva od Filmskog centra Srbije na konkursu za razvoj i unapređenje filmskog scenarija. Sredstva koja sam dobio obavezuju me da taj scenario razvijem u roku od šest meseci. Ovo ne znači da će moj scenario biti ekranizovan, uprkos i više nego dobrim komentarima komisije. Pokušaću da sa gotovim scenarijem obijam pragove producentskih kuća, u nadi da ću nekoga zainteresovati".
Kakvo bi vi rešenje ponudili kada je reč o uspostavljanju finansijske podrške mladima u realizaciji umetničkih projekata?
"Budžet za kulturu je već dugi niz godina kriminalno nizak. Pošto sa svih strana slušamo kako nam privreda cveta, red bi bio da budžet za kulturu bude makar dostojanstven".
Koliko su vlast i oni koji se pitaju u Vranju/Srbiji spremni da zaposle mlade, talentovane ljude u kulturi i šta je tu presudno prema tvom iskustvu?
"Razlike postoje od grada do grada. Vranjsko Pozorište Bora Stanković otvorilo je svoja vrata i pružilo ruku svim mladim ljudima iz Vranja koji su završili ili završavaju neki umetnički fakultet. Naravno, oni nisu u mogućnosti da svima daju posao za stalno, u pitanju su honorarni poslovi. Takva mogućnost znači mladim ljudima koji pokušavaju da se etabliraju i skrenu pažnju na sebe. Što se ostalih gradova tiče, znam za različite slučajeve - od potpune nebrige, do podjednakih pokušaja da mladima daju šansu, kao što to rade u Vranju".
Sarađuju li mladi umetnici međusobno na planu prevazilaženja ovakvih i sličnih problema i na šta su konkretno usmereni ti koraci
"Fakultet pored sticanja znanja služi i za poznanstva. Ovo drugo je možda i bitnije. Često ljudi koji su sarađivali na fakultetu nastave da sarađuju i kasnije. To je dobro, jer omogućavaju poslove jedni drugima. Znaju svi ljudi koji prate umetnost u Srbiji da se uz imena većine reditelja vezuju određeni glumci, dramaturzi, direktori fotografija, scenografi. Problem je što ne uspeju svi da se povežu, zbog čega se kasnije teže dolazi do poslova i teže je izboriti se za svoje mesto".
Vi većinu vremena provodite u prestonici. Da li je lakše mladom čoveku da se bavi umetnošću u Vranju ili u Beogradu?
"Pošto je Beograd centar svega, postoji najveći broj različitih mogućnosti i poslova. Posao umetnika ne obavlja se tako što se zaposlite u nekoj instituciji i od te plate živite čekajući penziju. U pitanju je konstantan rad, često na više od dva projekta istovremeno. Čak i kolege koje imaju sreće da se zaposle negde za stalno, moraju da rade još poslova sa strane kako bi preživeli. Za sve ovo prvo treba sreća da imate šta da radite, tj. da poznajete ljude koji mogu da vam omoguće posao".
Kakav je vaš utisak - da li predstavnici vlasti i donosioci odluka u Srbiji cene umetnost i kako gledaju na mlade u kulturi?
"Ako pogledamo gore spomenuti budžet za kulturu, odgovor se sam nameće".
Ima li vlast i u kojoj meri problem sa umetničkim projektima koji se svojom radnjom ili tekstom, sadržajem pozorišne predstave ili filma dotiču te iste vlasti u negativnom kontekstu i da li znate da su zbog toga možda stopirani neki umetnički projekti?
"Branislav Nušić je svoju pesmu Pogreb dva raba odležao u zatvoru, Branko Miljković se zbog neumesnih komentara na račun tadašnjeg režima „obesio“ uz pomoć drugova u kožnim mantilima... Danas se ne ide toliko daleko, ali su prisutni obračuni vlasti sa svojim političkim neistomišljenicima".
Razgovarao: N.G.
Profil
Bojan Tasić rođen je 1995. godine u Vranju. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2022. i iste godine upisao master studije. Za filmski predložak Nevidljivi dobio je sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije za finansiranje unapređenja i razvoja filmskih scenarija 2022. godine. Dramatizovao je nekoliko priča fantastike dečje literature za predstavu Avanture Sedrika Ridla, za Pozorište Bora Stanković u Vranju, takođe za isti teatar napisao novogodišnji komad za decu Ko je ukrao Novu godinu? Uredik je biltena 41. Borinih pozorišnih dana, kao i publicista teksta u časopisu Scena u okviru Sterijinog pozorja. Učestvovao je na pozorišnom festivalu Joakim Vujić 2020. godine kao kritičar – član žirija okruglog stola kritike i kao jedan od pisaca biltena. Dramatizovao je bajku Pinokio izvedenu u saradnji FDU i Lutkarskog pozorišta Pinokio, u sklopu projekta Budi deo bajke. Scenarista je više kratkih (igranih, eksperimentalnih i dokumenatrnih) filmova, od kojih je film Kasno je premijerno prikazan u Cineplexxx bioskopu Ušće 15. decembra 2021. Učestvovao je u Školi dramaturgije Slobodan Stojanović, na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji 2019. godine. Takođe, dva puta je učestvovao u selekciji filmova za Festival Evropske filmske akademije (EUFA). Priča Kumarevci uvrštena mu je u zbornik radova na Portalibrisovom konkursu Srbija na razmeđi vekova. Priča Vinogradi na konkursu Službenog glasnika Vi pišete, mi nagrađujemo 2020. godine štampana je u zborniku najboljih kratkih priča.
Rad Vranje News-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole "Mladi i mediji za demokratski razvoj".
