U trećem delu Ejdetskih slika (intrigantan je podnaslov Dnevnik ćutanja iliti imanentnost odsustva) književnik Zoran Bognar, gost treće večeri Književne kolonije u Vranju, izražava se poetsko-fenomenološkim mikroesejima.
Oni, kako je rekao autor, ne govore o nekom delu ili o nekom autoru, već "govore o univerzalnim pojmovima, stanjima, snovima, željama".
"I kada čitate razne autore u rasponu od skoro jednog veka vi, ako nemate datume, nemate ni predstavu kada je to nastalo, to je večno mlado - svevremeno.
Na kraju krajeva, to je nešto što mene provocira i čime se bavim već četrdeset godina", rekao je Bognar u Vranju.
Kako je napisao recenzent izdanja Nemanja Veljović Subrosa u knjizi se "ne otkriva samo sudbina jednog teksta već i odgovor na pitanje da li je autor, kako je to Heraklit rekao – ispitao samoga sebe ili, ničeanski rečeno – ginuo za sobom…
Kao neko kome je imanentan ovaj žanr ili polužanr, Bognar je uradio antologiju srpskog mikroeseja XX veka pod nazivom Tečni kristal, praktično jedinu antologiju o tom književnom žanru u svetu.
Iako ne jedini koji piše ovu formu, kao književnik je osmislio naziv žanra, praktično "podelio prvi špil karata", najviše se zauzevši za to da ovaj ispliva na površinu i pronađe svoj put do čitalaca.
"Takvu antologiju nemaju ni mnogo veće nacionalne književnosti, ni francuska, ni engleska niti nemačka.
Da sam samo to radio imao sam se rašta i roditi, što bi rekao Njegoš.
Ali, ja se nadam da to neće tu stati", kazao je Bognar.
On je rekao da je rodonačelnik mikroeseja u Srbiji pre svih Božidar Knežević.
"To je bilo fenomenalno, kasnije su mikroesej negovali Stanislav Vinaver, Dimitrije Mitrinović, naš vladika Nikolaj Velimirović, Ksenija Atanasijević, Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Jovan Dučić...
Međutim, nijednom od tih autora to nisu bile dominantne knjige i niko od njih neće ostati upamćen po njima, osim Ive Andrića po Znakovima pored puta, koja je po meni jedna od najznačajnijih njegovih knjiga", kazao je Bognar.
Najveća piščeva nagrada je da piše i da ga ne napuštaju inspiracija i kreativni mir.
Bognar se toga pridržavao i u vreme pandemije, pišući Ejdetske slike 3.
On je ukazao da drugi deo podnaslova njegove knjige, koji sadrži reči "imanentnost odsustva", predstavlja poetiku paradoksa odnosno usredsređenost na odsustvo", rekao je on.
Drugo izdanje Bognarove pesničke knjige Srbijo, mogu li da budem tvoj sin (sa podnaslovom: Poema o vlastitom prokletstvu) ovenčana je sa tri prestižne nagrade.
To su nagrade Ivan Focht, Rastko Petrović i Milan Rakić.
Nakon što je moderatorka Vanja Matuško inicirala razgovor na ovu temu, Bognar je kazao kako smatra da nagrade nisu biografije pisca, već biografije knjiga.
"Tako da smatram da su moje knjige dobile nagrade", rekao je Bognar.
Bognar se ove večeri ljubiteljima književnosti predstavio i svojom poezijom.
Njemu je pre otprilike mesec dana žiri pesničkog festivala Šumadijske metafore u Mladenovcu dodelio povelju "Karađorđe“ za životno delo.
Knjiga Bognarovih izabranih pesama Krv i med će mu, kao dvadeset prvom dobitniku povelje, biti štampana naredne godine.
O Tesli više od 30 Ejdetskih slika
Bognar je u Vranju kazao da je napisao više od trideset Ejdetskih slika o velikom srpskom naučniku Nikoli Tesli.
"Več je postalo neukusno to svojatanje Tesle, posle Hrvata evo to čine Amerikanci, pa i Rumuni.
Pisao sam o tome, ali i o njegovim korenima", kazao je Bognar.
Za vikend sledi pauza u književnim programima, a sedma Književna kolonija, u organizaciji Narodnog univerziteta u Vranju, nastaviće se u ponedeljak 6. decembra gostovanjem Danice Bogojević.
Biće promovisana njena najnovija knjiga Zagrli Mesec, koja je među dve nominovane iz Srbije za regionalnu Nagradu Mali princ za najbolju dečju knjigu.
Promocija u Svečanoj sali gimnazije u ponedeljak počeće u 19 sati.
O autoru
Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rođen je 30. januara 1965. godine u Vukovaru. Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski, mađarski, nemački, švedski, slovenački, makedonski, španski, turski, jermenski, ruski, grčki, holandski, friski, poljski, rumunski i bugarski jezik. O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Panković i Nikica Banić: Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, Užice, 2002). Dobitnik je mnogih nacionalnih književnih nagrada od kojih izdvajamo Pečat varoši sremskokarlovačke (1993), Matićev šal (1994), Stevan Pešić (1994), Blažo Šćepanović (1996), Rade Drainac (1999), Isidora Sekulić (1999), Srboljub Mitić (2000), Milutin Uskoković (2003), Slobodan Džunić (2006), Milan Bogdanović (2009), Dimitrije Mitrinović (2010), Nagrada Akademije Ivo Andrić (2010), Kočićevo pero (2013), Nagrada ULUPUDS-a (2013), Miodrag Draganić (2013), Zlatni beočug (2013), Vasko Popa (2013), Jovan Skerlić (2018), Ivan Focht (2019), Rastko Petrović (2020), Milan Rakić (2020). Dobio je i tri internacionalne nagrade: Vannelli (Italija, 1997), Mediterranean Lion (Montenegro, 1998) i Hubert Burda (Nemačka, 1999); kao i prestižne stipendije fondacije Ville Waldberte (Nemačka, 2002), jedne od najetabliranijih evropskih kuća pisaca u kojoj su boravili i stvarali mnogi svetski priznati pisci kao što su Tomas Man, Zbignjev Herbert, Hlebnjikov, Mihael Kriger, Ištvan Erši i mnogi drugi. Izdavačka kuća Draganić objavila je Izabrana dela Zorana Bognara u sedam tomova povodom trideset godina književnog rada (2013-2014, Beograd). Član je Udruženja književnika Srbije i počasni član Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Takođe, počasni je član i PEN-a Bosne i Hercegovine. Zoran Bognar je učestvovao na mnogim međunarodnim pesničkim festivalima i kongresima. Održao je više samostalnih književnih večeri u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Španiji, Poljskoj, Grčkoj, Australiji, kao i u zemljama regiona (Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora). Živi i radi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u Izdavačkoj kući Dereta. Predsednik je Fonda Ars Longa za očuvanje lepih umetnosti.
