Dugo sam mislio da pisanje nije moj prvi dar, već da su to lopta i fudbal, ali desile su se neke spoljašne okolnosti da nisam mogao da igram u Partizanu zbog zdravstvenog problema i onda sam dugo vremena sa dosta stida i otklona pisao, teško sam pustio ruku, pustio sam je tek u fragmentima i dugo mi je trebalo da dođem u fazu zrelosti - rekao je u subotu Božo Koprivica, pisac, partizanovac i Jugosloven, gost svečanosti povodom obeležavanja 142 godine Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
Moderatorka Ružica Marjanović kazala je na početku kniževne večeri u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića da osim Bože Koprivice ne postoji niko u ovom trenutku na našem prostoru "ko može tako veličanstveno da spoji kategorije koje izgledaju nespojive - književnost i poeziju unutar nje, pozorište, film i fudbal.
"Njegove knjige deluju poput nekog hiperteksta", rekla je Marjanović.
Vranjanci, barem oni koji su posle kiše, pojavili u subotu uveče u bašti Borine kuće, slušali su o književnosti i fudbalu, ali i pozorištu i filmu.
Valjda je tako zanimljivo bilo jer je najčešće sredstvo izražavanja gosta bila andegdota.
Pričajući priče iz života, o stvarnim ljudima i događajima, Koprivica je govorio o svim svojim ljubavima istovremeno.
A, objasnio je i kako se povežu "konji koji plaču u Ilijadi" sa pričom o Mančester junajtedu.
"Svi pišem po nekim sveskama, pišem rukom otkad mi je 1993. kompjuter "progutao" neki tekst", rekao je Koprivica
Govoreći o Danilu Kišu, čijim se radom Koprivica pomnije istraživao (Kiš, Borhes, Maradona 1996. i Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars -2005) , podsetio je da je u jednom tekstu nakon KIšove sahrane napisao - "ako je preostalo nešto od tvog greha ja ću ga preuzeti".
"I ta me je rečenica pekla dugo vremena", rekao je Koprivica.
Govoreći o fudbalu, Koprivica, iako Partizanovac, potencirao je veličinu Dragoslava Šekularca, koji je bio najbolji igrač jer, kako je kazao, samo na tri utakmice koje igrao za reprezentaciju nije bio među tri najbolja igrača.
"Protiv tog podatka nema odbrane", rekao je Koprivica, evocirajući uspomene i na druge velikane jugoslovenskog fudbala tog vremena poput Pelea, Galića, Rajka Mitića, Bobeka, Zebeca, Džajića, Džordža Besta...
Poklon knjige za publiku
Svi koji su prisustvovali književnoj večeri dobili su na poklon po dve knjige Bože Koprivice, kao poklon autora. Reč je o naslovima San ulice (Karioke 2018) ) i Vježbanka Danilo Kiš (Karioke, 2019).
"Dopala su mi se vaša lica, zato svi od mene dobijate na poklon po dve knjige. Ko hoće može uzeti i po više primeraka", rekao je Koprivica.
Podeljeno je više od četrdeset primeraka knjiga.
Govoreći o Njegošu kazao je da mora biti da je bio "užasno usamljen".
"Možete zamisliti u onakvoj Crnoj Gori gde gotovo nije imao sagovornika.
Ali, šta je dosegao, u stvari je srećan čovek bio", rekao je Koprivica.
I tako, sve bilo je književnost, i pozorište, film, ali fudbal....
Svečanosti povodom proslave 142 godine Biblioteke Bora Stanković u Vranju nastaviće se u ponedeljak u 19 časova u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića.
Tada će gosti Vranja na književnoj večeri biti Rumena Bužarovska i Almir Alić.
Bužarovska je pesnikinja iz Skoplja, autorka je četiri zbirke priča.
Almir Alić je iz Zvornika u BiH.
Do sada je objavio romane Soliter Titanic (Zagreb, 2006), Boa u kokošinjcu (Zagreb, 2009), Volim crtati velika crvena srca (Tuzla, 2015), Godina pacova (Tešanj, 2018), te zbirku kratkih priča Piccolo mondo (Novi Sad, 2009).
Po završetku ove književne večeri Biblioteka Bora Stanković uručiće nagrade najvernijim čitaocima u prethodnoj godini.
PROFIL
Božo Koprivica rođen je u Nikšiću 1950. Diplomirao je Svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu kod profesora Vojislava Đurića. Napisao je knjige: Volej i sluh (1992), Vreme reči, Razgovori sa Borislavom Pekićem (1993), Kiš, Borhes, Maradona (1996), Dribling 1001 noć (2006), Samo bogovi mogu obećati (Ljevak, Zagreb, 2010; izmenjeno i dopunjeno izdanje – Geopoetika, 2014). Priredio je Zbornik o Danilu Kišu za časopis Ars (Otvoreni kulturni forum, Cetinje, 2005, 2009). Radio je kao dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“, Crnogorskom narodnom pozorištu, festivalu „Grad teatar“ u Budvi. Sa Emirom Kusturicom snimio je igrano-dokumentarni film Sedam dana u životu jedne ptice za francusku televiziju. Igrao je oca u filmu Boa Viderberga Klinac, fudbalski reprezentativac. Ima dve kćeri, Ivanu i Jovanu. Obe su grobarke od rođenja. Živi u Beogradu. Navija za Partizan.
(Geopoetika)
