"Svi znamo kako su nama prolazile sumorne devedesete, ti građanski ratovi, šta se sve u nama taložilo, ali sam u tim događajima beležio ono što je iščašeno, glupo, i onda vidite da je tu bilo toliko tih gluposti da sam ja posle određenog broja godina odlučio da o tome napišem ovaj izrazito humoristički roman", rekao je u Vranju, na otvaranju 6. Bornih književnih dana književnik Marinko Arsić Ivkov, poslednji dobitnik prestižne NIN-ove nagrade za književnost.
Njegov roman NGDL (što je skraćenica za Ne daj golubu da leti) roman je putovanja i lutanja, pikarska proza bez srećnog razrešenja i umirujuće pouke.
Njena moć je u šali i poruzi, smehu i čuđenju koje izaziva sposobnost da se sve izvrne i dovede u pitanje.
"Ispričaću vam kako sam postao humoristički pisac.
Napisao sam nekoliko knjiga, pre svega esejističkih, koje je kritika veoma dobro primila, ali su one potom uglavnom zaboravljene.
Među njima je knjiga Vodič na onaj svet, koja se bavi kulturom i subtuklturom smrti, meni veoma dragoj, ali je kritika nije posebno primetila.
I ta knjiga, kao i roman Čaruga, pa i dve knjige priča, posebno Smrt u Akademiji nauka bile su uglavnom sumorne knjige, jedino sam pre ove nagrađene NIN-ovom nagradom imao jedno komično delo Bački don Kihot", rekao je Arsić Ivkov.
Književni kritičar Aleksandar Jerkov kazao je da je Marinko Arsić Ivkov napisao vrlo neobičnu i po njegovom mišljenju "dragocenu knjigu za ovaj trenutak".
"Još uvek trpimo i stenjemo teret devdesetih, teret devastacije, raspada, društvenog haosa, poremećaja, generacije i generacije su u talasima pod tim užasom.
U takvom jednom ambijentu, dogodilo se da niz pisaca objavi veći broj knjiga koje govore o ratnim zbivanjima i građanskom ratu.
Ova knjiga pravi otklon u odnosu na te događaje, pripada žanru tzv. menipovske satire u kojoj je sve u nekom previranju, bez konačnog ishoda, gde se sve vreme nešto menja.
Već u samom nazivu romana (NGDL) osećate da vam nešto smeta, jer teško se to ime izgovara.
Roman zapravo govori o jednom dragom čoveku, kome pobegne golub, ali nije Arsić Ivkov naivan i on zapravo govori da je pobeglo nešto što leti najviše ka nebu, što je metafizička osa vertikale našeg sveta.
I on krene na putanju za tim golubom i time nas podseti na jedan od najjačih sižejnih modela u istoriji književnosti - setimo se Odiseja ili Don Kihota, lutanja, putovanja...", rekao je Jerkov.
Književni kritičar Predrag Petrović kazao je da junak romana NGDL zbivanja iz devedesetih vidi iz jedne karnevalske, humorističke, servantesovske satire.
"Iako je u prošloj godini bilo dosta romana ove tematike, ovaj je drugačiji, izdvaja se zato što svemu tome pristupa na humoristički način, ali sa punom etičkom i poetičkom odgovornošću i samosvešću.
Momenat iz romana koji to potvrđuje je i taj što je u jednom poglavlju opisano književno veče, kome prisustvuje junak romana i tokom koga on preisputuje mogućnosti književnosti u toku rata - šta publika očekuje od takve književnosti, šta autori nude književnoj publici, šta nude kritičari, kako uopšte razumeju balkanske ratove iz devedesetih godina", rekao je Petrović.
On je dodao da se u romanu odigrava slika sveta kao pozornice, sa čestim menjanjem uloga, ordenja.
"Junak ovog romana sreću pronalazi u izvanrednoj metafori goluba.
I možda golub nije dobio takvo mesto u srpskoj književnosti, pa čak i mogućnost da se uspostavi alternativna vizija naše istorije iz ugla golubara; koji su to naši ljudi u prošlosti koji su voleli golubove, jednostavno roman ima tu potku da se mnogi događaji u istoriji sagledaju iz vizure ove lepe ptice", naveo je Petrović.
On je dodao da je ovom romanu golub zapravo metafora sreće.
"Roman je značajan za srpsku književnost upravo zbog toga što nudi jednu humorističku vizuru koja je vitalistička, lekovita, oplemenjujuća.
Knjiga u karnevalskoj slici sveta, u humoru pronalazi nešto okrepljujuće i spasonosno što nam je danas prekopotrebno", rekao je Petrović.
Profil
Marinko Arsić Ivkov (1950, Stapar) diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Autor je romana Čemu nova kritika (1975), Čaruga (1982), Bački Don Kihot (1990), knjiga pripovedaka Smrt u Akademiji nauka (1998) i Načitana gospoda (2004), televizijske drame Šta se dogodilo sa Filipom Preradovićem (režija Slobodan Šijan), knjiga ogleda Krivična estetika: Progon intelektualaca u komunističkoj Srbiji (2003), Vodič na onaj svet: Kultura i subkultura smrti (2011) i Zapisi književnog patologa (2012), zatim Antologije srpske udvoričke poezije (1988), Srpske anatemisane pripovetke (1989), Čitanke srpske političke poezije (1999, sa Ivanom Ivanovićem). Prvi je priređivač odabranih dela Dragiše Vasića. Dobitnik je nagrada Miloš Crnjanski i NIN-ove nagrade za 2024. godinu. Živi u Zemunu.
Borini književni dani nastaviće se u petak, kada će na večernjoj sceni pozorišta od 18 časova biti predstavljen roman Ranjav i željan, novi životopis Bore Stankovića.
O knjizi će govoriti autor Robert Hodel, profesor na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu, Jovan Delić, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, potpredsednik Matice srpske i akademik, Bojan Čolak, viši naučni saradnik na Institutu za književnost i umetnost u Beogradu i Dragana Vukićević, profesorka srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Milenković: Razmena ideja i promocija čitanja
Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković, izrazivši zadovoljstvo što je ovaj događaj u čast Bore Stankovića postao tradicija i što svake godine okuplja veliki broj pisaca pesnika, kritičara i ljubitelja knjiga.
"Ovo je prilika za razgovar o književnim delima, razmenu ideja i promociju čitanja, ali i prilika da se podsetimo lika i dela našeg najvećeg pisca po kojem je Vranje nadaleko poznato. Bora Stanković ostavio je značajan trag u srpskoj književnosti i njegovo delo se i danas proučava i ceni zbog velike umetničke vrednosti", rekao je Milenković.
Najdić: Aktuelni i relevantni
Zoran Najdić, direktor Biblioteke Bora Stanković u Vranju (koja organizuje ovu manifestaciju) potvrdio je na otvaranju da su ustanova na čijem je čelu i organiuzacioni odbor uspeli da kreiraju program onako kako je planirano.
“Trudimo se da budemo aktuelni i relevantni. Program Borinih književnih dana trajaće tri dana i pozivam sve ljubitelje književnosti da prate naše programe”, kazao je Najdić.
