Dejana Jovanović iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja već deset godina gaji ruže od toga živi sa porodicom. Angažuje stalne i sezonske radnike, a najveći deo sadnica, 80 odsto, izvozi van zemlje, javlja RTS.
Na četiri hektara proizvodi 200.000 sadnica ruža, a kod kooperanta još 100.000. Ima 100 vrsta, a najtraženija je tradicionalna crvena. U radu mu pomažu ukućani i sedmoro stalnih radnika, a u sezoni angažuje i po petnaestoro u dve smene.
- Ja ovu proizvodnju volim i velika pažnja se poklanja u smislu kvaliteta. Sadnica mora da bude vitalna i mora da bude prve klase, a mora da bude i ispravna - kaže Jovanović.
Sada se ruže pakuju, da na vreme sadnice stignu do Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Ukrajine. Sadi se u februaru i martu da bi ruža cvetala iste godine.
- Ovim poslom bavim se šest godina. Ja krojim ružu, gornji deo ide oko 11 santimetara, donji oko 18", kaže radnica Slađana Bećirović.
Za izvoz, sadnica košta 150 dinara, za naše tržište cena je 30 dinara niža.
- Ne može da se čovek brže razvija, ali u suštini može da se zaradi. Naravno, trud i rad su obavezni, ali bilo bi bolje da su cene za 20-30 odsto više - kaže Nemanja Stamenković.
Iza svake sadnice stoje dve godine rada, dok se puzavice stablašice proizvode godinu duže. Prolaze kroz više faza, od sađenja preko kalemljenja, rezanja, zaštite korena do pakovanja.
