Imao sam tu sreću da preko knjiga doživim i upoznam mnoge ljude, divne situacije i prostore zanimljive ne samo za književnost već i za običan život, rekao je u Vranju pripovedač i romansijer Vladislav Bajac, tokom jedne u nizu svečanosti kojima je obeležen lep jubilej - 140 godina postojanja i rada Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
- Najjači utisak mi je izdavački deo koji potire spisateljski.
To je jedina moja životna patnja, nije me sramota da to priznam; 25 godina sam u "Geopoetici" na usluzi drugim autorima i tu sam s pravom hipotetički sebičan.
To može spolja delovati neobuzdano mladom duhu, kao uzaludan posao, ali dođe vreme kada čovek sebe preisputuje i izračuna da rad na takav način ipak biva bitniji od samostalnog.
Ta mala misija servisiranja drugih autora je zaista mnogo važnija od pojedinačnog glasa - kazao je Bajac.
Razgovor s Bajcem u Vranju vodio je književni kritičar Gojko Božović koji je podsetio da je reč o savremenom srpskom piscu, čoveku koji se bavi književnošću na različite načine.
- Bajac je preveo čitav niz knjiga sa engleskog jezika, priredio veliki broj knjiga iz kulture, a prvenstveno kao osnivač i urednik "Geopoetike", izdavačke kuće koja je u srpsku kulturu donela veliki broj knjiga iz različitih kultura - kazao je Božović.
Bajac i David Albahari su 1979. godine u Beogradu osnovali izdavačku ediciju "Sveske".
Prve knjige koje su objavljivali bavile su se ponajviše "Dalekim Istokom" i mističnim oblastima.
Govoreći o Bajčevom romanu "Hamam Balkanija" Gojko Božović je rekao da su u toj knjizi "stala najmanje dva romana i mnogo neobičnih neočekivanih, nesvakidašnjih i neuporedivih sudbina".
Bajac je, govoreći o njegovoj vezanosti za rokenrol, rekao da se početkom 60-ih godina u Jugoslaviji umelo biti srećan i kada se nije imalo skoro ništa".
- Bili smo siromašna zemlja, ali je utoliko meni veća motivacija bila da sam, kao i mnogi, mogao biti srećan i kada nemam.
Rokenrol je bio pokretač masa, uz film, pozorište, knjiženost, neka vrsta avangarde u kulturološkom smislu - kazao je Bajac.
Bajac je dodao da čovek stvari radi iz ubeđenja.
- Ljudi vole da se presvače u razna odela i nije lako, zato šo je doslednost jedna od najkompromitujućih sobina.
Potrebna je izuzetna hrabrost i čvrstina da čovek sam sa sobom isprati neke od svojih ideja - kazao je on.
PROFIL
Vladislav Bajac, rođen u Beogradu 1954. godine, pisac i izdavač, studirao je književnost na Filološkom fakultetu, Odsek za jugoslovensku sa opštom književnošću. Bavio se novinarstvom i književnim prevođenjem sa engleskog jezika. Preveo je i priredio knjige: Pesnici bit generacije (1979), Zen priče (1980), Snaga robova, Lenarda Koena (1981), čitanka Najnovija beogradska priča (sa Borom Đokovićem, 1981), Čan priče (1982), Trip – Vodič kroz savremenu američku poeziju (sa Vladimirom Kopiclom, 1983), Šta ja radim ovde, L. Koena (1987), Zen pesme Muso Kokušija (1992). Autor je pesničkih zbirki Koji put vodi do ljudi (1972) i Put haiku (1988); knjiga priča: Evropa na leđima bika (1988), Podmetači za snove, Geopoetičke basne (1992) i Gastronomadske priče (2012); romana: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija, Utopija o naknadnoj stvarnosti (1993), Druid iz Sindiduna (1998), Bekstvo od biografije, Život u osam imena(2001), Evropa ekspres, Roman u pričama (2003) i Hamam Balkanija, Roman i druge priče (2008). Dobitnik je nagrade Itoen za haiku poeziju na svetskom konkursu u Tokiju, Japan 1991. i 1993. godine; stipendije Fondacije „Borislav Pekić“ 1993; nagrade „Stevan Pešić“ za najbolju proznu knjigu 1995; nagrade „Šesti april“ za najbolji roman o Beogradu; nagrade Fondacije „Branko Ćopić“ pri SANU za najbolju knjigu godine, kao i priznanja „Zlatni bestseler“, 1998, „Knjiga godine“ lista Večernje novosti, 1998; „Hit Libris“ za 2001; međunarodne nagrade „Zlatni prsten“ za stvaralački opus, Skoplje, Makedonija 2004; međunarodne književne nagrade „Balkanika“ za najbolju knjigu objavljenu na nekom od balkanskih jezika u 2007. i 2008; nagrade „Zlatni Hit Liber“ RTS i emisije Hit Libris za jednu od deset najtraženijih knjiga u Srbiji u 2008; nagrade „Isidora Sekulić“ za knjigu godine, 2008; nagrade „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“, Banjaluka, BiH 2010; „Ramonda Serbica“, nagrade za životno delo, 2012; „Prozart“ nagrade za afirmaciju balkanske književnosti, Skoplje, Makedonija 2013; nagrade Special Book Award of China za doprinos kineskoj kulturi u svetu, 2014. u Pekingu; nagrade „Dimitrije Mitrinović“, 2015. Prvi roman Vladislava Bajca uvršten je u 25 romana decenije u Jugoslaviji 1990. Knjige su mu bile u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 1989, 1998, 2001. i 2008. godinu, kao i za nagradu „Meša Selimović“ 1998. Nominovan je za IMPAK Dablin književnu nagradu 2011. Bio je u najužem izboru za Književnu nagradu Atine za najbolju stranu knjigu 2012. Knjige su mu prevedene na petnaest svetskih jezika. Potpredsednik Srpskog PEN-a od 2008. do 2010. godine; osnivač je i direktor izdavače kuće Geopoetika (1993).
