Anastas Jovanović jedna je od najintrigantnijih ličnosti u istoriji moderne Srbije.
On slovi za prvog srpskog fotografa, tipografa i litografa - izjavila je u Vranju Isidora Savić, kustos-istoričar umetnosti Muzeja grada Beograda, na otvaranju izložbe "Anastas Jovanović - Umetnost i novi mediji", autora msr Danijele Vanušić.
Savićeva je u petak uveče, na otvaranju izložbe u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju, dodala da je Jovanović "slovio za pionira pomenutih tehnika u Beču i celoj Evropi".
- Jovanović je poreklom bio iz malog mesta Vrace u Bugarskoj, rano se doselio u Beograd.
Tridesetih godina 19. veka radio je u državnoj štampariji Srbije, gde je učestvovao u rezanju slova i pripremi prvog Srbskog bukvara.
Bio je blizak prijatelj i vrlo lojalan dinastiji Obrenović.
On je gradio vizuelni imidž kneza Mihajla u tehnici fotografije, litografije i crteža - rekla je Savićeva, uz napomenu da je Jovanović bio jedan od prvih građana Beograda koji je posedovao telefon i telegraf.
Direktor Narodnog muzeja u Vranju Saša Stamenković kazao je da ta ustanova kulture, na zalasku godine, organizuje još jednu veoma značajnu izložbu.
- Ovu godinu smo obeležili izuzetnim događajima, a izložba o radu Anastasa Jovanovića se svakako može svrstati među velike događaje za naš grad - rekao je Stamenković.
Ova izložba prvi put je priređena u novembru 2017. godine, povodom jubileja 200 godina od rođenja Anastasa Jovanovića (1817-1899).
Puna postavka sadrži oko dve stotine originalnih radova umetnika, crteža, akvarela, talbotipija, fotografija, stereoskopskih snimaka i ličnih predmeta iz kolekcije Muzeja grada Beograda, u kome se čuva najveći deo neprocenjivo vredne umetničke zaostavštine Anastasa Jovanovića u kojoj je oko 1.600 predmeta.
Kao akademski obrazovan umetnik, vrstan litograf i talentovan fotograf Anastas Jovanović je okom svog objektiva u bečkom ateljeu od 1846. do 1858. zabeležio sve viđene ličnosti svoga doba: kneza Mihaila, kneginju Juliju, Vuka Karadžića, vladiku Njegoša, kneza Danila, kneginju Persidu Karađorđević, Kleopatru Karađorđević, patrijarha Rajačića, mitropolita Petra Jovanovića, Tomu Vučića Perišića, Iliju Garašanina, Kapetan Mišu Anastasijevića, Uzun Mirka, Milicu Stojadinović Srpkinju, Branka Radičevića, Ljubu Nenadovića, Đuru Daničića, Dimitrija Avramovića, Jeremiju Stanojevića, Demetra Tirku, barona Sinu i mnoge druge, nakon čega je njihove likove ovekovečio u novom i veoma cenjenom mediju litografije. Ova izuzetna galerija portreta i autoportreta realizovanih kroz medijume fotografije i litografije obezbedila je Anastasu Jovanoviću istaknuto mesto u istoriji srpske umetnosti 19. veka i slavu prvog srpskog fotografa i litografa.
