Kada ste na u Hilandaru ili na Svetoj Gori uopšte, stalno hodate između nekih činjenica za koje znate, a onda iz tih činjenica uđete u neke biblijske zapise, i neke legende, i nikad ne znate gde ste tačno, rekao je u Vranju pesnik, književni kritičar i esejista Aleksandar Laković, autor putopisne monografije Hilandar i Sveta Gora - između mita i istorije, koja je u utorak uveče predstavljena u Vranju u okviru 58. Borine nedelje.
Zanimljivo je da je, kako je Laković kazao, noseća ideja ove knjige bila spoznaja sebe, kroz upoznavanje svetogorskog mikrosvemira.
„Kada u Hilandaru razgovarate s monasima, svako od njih ima neku svoju priču koju nikada pre nigde niste čuli.
Ja sam se takvih priča na Svetoj Gori naslušao“, rekao je Laković u Vranju.
U Hilandaru i na Svetoj Gori bezbrojni su bezimeni hilandarci vekovima, kao poslednja odbrana, bdeli nad srpskom baštinom, dodao je on.
Ko namerava da ide u Svetu Goru, ovo delo može da koristi kao izuzetan istorijski i geografski vodič po ogromnom kompleksu Hilandara, Spasovoj vodi, svetogorskoj prestonici Kareji, Starom Rusiku gde se zamonašio Rastko Nemanjić i srpskom nasleđu u zadužbini Brankovića - Manastiru Svetog Pavla.
Govoreći o Aleksandru Lakoviću, književnik Mirko Demić rekao je da obično on ima tu čast da Laković govori o njegovim knjigama na književnim večerima, a da je ovo retka prilika da su uloge obrnute.
„Ono što mene fascinira kod Lakovića je količina energije i napora koje ulaže da bi publici približio stavralaštvo drugih ljudi.
Prisutan je dugo vremena u našoj književnosti na različite načine i ima važno mesto u srpskoj književnosti, ne samo kao član na desetina žirija na književnim manifestacijama.
Istovremeno, za svoje stvaralaštvo dobio je manje nagrada nego što zaslužuje.
Takođe, on je u stvaralaštvu veoma vezan za svoj zavičaj, kako za Kragujevac, tako i onaj metohijski, po poreklu“, kazao je Demić.
On je dodao da je Laković primarno poznat kao književni kritičar, ali i da je izvanredan pesnik.
„Ali, njegovo pesništvo najviše trpi, i od književne kritike, i od javnosti, jer se on previše daje drugim stvaraocima.
On se, takođe, danas bavi poslom kojim retko ko hoće da se bavi – antologičarskim radom.
Čita na stotine dela raznih autora, trenutno radi na istoriji pesništva Kosova i Metohije, tako da je to mukotrpan, ali veoma vredan posao", naveo je Demić.
Knjiga Hilandar i Sveta Gora - između mita i istorije donosi priče o svetogorskom monaštvu, njihovoj svakodnevici, htenjima, željama, nadanjima.
Laković je ukrstio istorijske slike sa najznačajnijeg mesta srpske duhovne tradicije sa proživljenim, neposrednim, lirski osenčenim doživljajima i svedočenjima.
Laković je, pak, kazao da je su, pored svih onih koji su pomagali Manastir Hilandar kroz istoriju, najveći ktitori ove svetinje monasi.
„Oni su svoje živote ugradili u temelje i zidine Hilandara“, rekao je on.
Legenda: Naziv po magli
Po jednoj legendi manastir Hilandar je dobio ime po grčkim rečima – hiljadu magli. Jedne večeri, pljačkaši su se prikradali manastiru, ali se tada na njih spustila izuzetno gusta magla. Nisu videli ništa pred sobom pa su napadali jedni na druge. Ujutro, kada ih je ranjene i ubijene video njihov predvodnik, optužio je hiljadu magli koje su odbranile manastir.
Putopis je objavljen u susret osam vekova autokefalnosti Srpske arhiepiskopije i rukopoloženja Svetog Save.
Knjiga na oko 200 strana sadrži veliki broj autentičnih fotografija u boji čiji su autori Rajko Karišić, Goran Veljković i Miroslav Jeremić, praktično koautori ove monografije.
58. Borina nedelja nastaviće se u petak i subotu, programima pod nazivom Matica srpska na Borinoj nedelji.
Najpre će u petak 29. marta u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju o stvaralaštvu Selimira Radulovića od 19.30 časova govoriti autor i dr Jelena Marićević Balać, a u subotu u isto vreme i na istom mestu o delima Ivana Negrišorca takođe dr Jelana Marićević Balać i autor.
Profil
Aleksandar B. Laković rođen je u Peći 1955. godine. Pesnik je, književni kritičar, esejista i antologičar. Osnovnu školu i gimnaziju završio u rodnom gradu, a Medicinski fakultet u Prištini (1980). Posle toga preselio se u Kragujevac. Specijalizirao je internu medicinu 1988. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Objavio je po petnmaestak zbirki pesama i knjiga kritika i eseja. Napisao je knjigu putopisa Hilandarski putokazi, priredio je antologiju pesama o Hilandaru od dvanaestog do dvadesetog veka Hilandarje: pesničko hodočašće i druge knjige. U dnevnim novinama objavio nekoliko feljtona o Hilandaru i staroj slovenskoj religiji. Za pesništvo je nagrađen Kondirom Kosovke devojke, za književnu kritiku Nagradom Jovan Skerlić (2014) i Milan Bogdanović (2014), za knjigu potpisa Nagradom Ljubormir P. Nenadović, a za prozu još i Nagradom Grigorije Božović (2018). Živi u Kragujevcu i Ljutoj.
