Roman Turčin šahista je roman o prvom autonomnom automatu koji je napravljen 1769. godine i koji je predstavljao neverovatnu misteriju u tadašnjem svetu; automat koji sam igra šah i koji je pritom pobeđivao neka od najvećih šahovskih imena tog doba", rekao je u Vranju Aleksandar Šurbatović, čiji je roman pod pomenutim nazivom promovisan u dvorištu Muzej kuće Bora Stanković, u organizaciji Gradske biblioteke.
U okviru programa pod nazivom Pisac u fokusu sa Šurbatovićem je, kao moderator, razgovor vodio književni kritičar Ivan Milenković, koji je na početku kazao da je najzanimljiviji način za Šurbatovićevo predstavljanje činjenica da je bio urednik u izdavačkim kućama, ponajpre u Dereti.
"Najveća imena našeg prevodilaštva su prevodila najznačajnije naslove sa svetske književne scene, a Šurbatović je sve to pregledao, znam to pošto sam bdio nad njegovim radom.
Kada sam čuo da će objaviti roman, kod mene je nastupila blaga nelagoda.
Sumnjao sam u krajnji ishod tog poduhvata, zbog iskustva sa urednicima koji su posle nekog vremena odlučili da se otisnu u književne vode.
Kad mi je dao knjigu Turčin šahista, pročitao sam prvu, pa drugu, treću, četvrtu stranu, video sam da ne samo da nema gluposti, već počinje nešto da se zbiva.
Posle desete strane već nisam mogao da ispustim knjigu iz ruku dok je nisam pročitao do poslednje stranice.
Ujutro sam pozvao Šurbatovića i rekao mu mnogo toga lepog", kazao je Milenković.
Šurbatović je rekao da se trudio da izađe iz matrice "savremenih tokova u književnosti".
Generalno mislim da je srpska proza trenutno dosadana, tu i tamo se desi nešto zanimljivo.
Obožavam ono što radi recimo Milena Marković (gostovala dan pre u Vranju na istom mestu), ali koliko god se trudili da je vidite kao proznog pisca, ona je na polju u kome mi trenutno briljiramo, a to je poezija.
Imamo trenutno jako dobru, živu i jaku poetsku scenu čiji je predvodnik urpavo ona", kazao je pisac.
On je dodao da je "modernost u književnosti strašno satromodna".
"Danas pisci još uvek pišu postmoderno, a postomoderna je bila aktuelna 1970. godine.
To je pedeset godina pre nas, to je razmak između jednog Dostojevskog i Džojsa.
Pa između toga se desila prava revolucija.
A, danas se ljudi iz petnih žila upinju da budu postmoderni.
Lično, hteo sam da baštinim tradiciju postomodernosti, ali nisam hteo da odustanem od onoga na čemu smo svi stasali, a stasali smo na pikarskom romanu, i na Geteu, grofu Tolstoju, ja posebno na Henriju Džejmsu.
Naučen sam da živim te pisce i nikako ne smatram bilo šta od njih staromodnim.
Onaj ko smatra Tolstoja staromodnim, ne razume suštinu književnosti", rekao je Šurbatović.
Kada čitate ovaj roman, rekao je moderator Milenković, "obratite pažnju na to koliko je Šurbatović škrt na pridevima".
"Nemamo mnogo prideva, a opisuje haljinu, opisuje sliku", rekao je Milenković.
Šurbatović je odgovorio kako smatra "da sam opis postaje efikasniji bez prideva, kao što je žensko lice lepše ne bez ikakve šminke, ali sa manje šminke".
"Kad žena nataloži mnogo šminke, gubi se čitav smisao šminkanja, dobija se kontraefekat.
Tako je i sa tekstom - mora da bude oslobođen svega suvišnog", kazao je Šurbatović.
Milenković je naglasio da je važan segment ovog romana humor - najpre je diskretan, a prema kraju romana urbenesan.
"Jedna od urnebesnijih scena podseća na film Džima Džarmuša Noć na zemlji.
Kao i kod Džarmuša i u ovoj knjizi sve se zasniva na dubokom nesporazumu i vi se zapravo grohotom smejete dok čitate roman", rekao je Milenković.
Iz Biblioteke Bora Stanković u Vranju najavili su da će se književni programi u okviru ciklusa Pisac u fokusu nastaviti i u narednom periodu.
Profil
Aleksandar Šurbatović je rođen 1973. godine u Kosovskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Kragujevcu, a na Filološkom fakultetu u Beogradu studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti i Arheologiju na Filozofskom fakultetu. Osam godina je živeo u Amsterdamu. Trenutno radi kao glavni i odgovorni urednik u izdavačkoj kući Dereta iz Beograda. Do sada je uredio i priredio preko 200 naslova, uglavnom prevedene književnosti, a bavi se i prevođenjem proze i poezije sa engleskog jezika. Izdao je zbirku poezije „Mitologija spaljene zemlje“ (Filip Višnjić, 2010) i romane Upokojavanje prosektora Majerhofera (Vulkan, 2011) i Turčin šahista (Blum, 2021).
