Vranje/Bujanovac - Koalicija albanskih stranaka sve je izvesnija, ali poznavaoci prilika tvrde da je prepuna kompromisa sa malim šansama da joj rok trajanja bude četiri godine.
Na drugoj strani, pišu Bujanovačke, ne treba prerano otpisati SNS iz razloga koje ne treba posebno objašnjavati.
Pobednici izbora sa po 10 mandata, Demokratska partija (DP) Nagipa Arifija i koalicija oko SNS, sve su dalji od dogovora jer Arifi po svemu sudeće ne želi da se odrekne mesta predsednika Skupštine opštine u korist nesuđenih partnera sa srpske strane.
Osim toga, naprednjaci traže podelu ostalih grana vlasti na ravne časti, shodno rezultatima izbora 21. juna, dok suprotna strana nudi ono što su Srbi imali kao partneri odlazeće vlasti sa 7 odborničkih mandata, daleko manje od onoga na šta pretenduju šef bujanovačkih naprednjaka Nenad Mitrović i partneri.
Arifi se zbog toga, ali i zbog, kako se priča, uticaja iz Tirane i Prištine, okrenuo razgovoru sa preostalim albanskim strankama sa kojima zajedno ima 26 odbornika u parlamentu sa 41 mestom.
Ali, ni ti razgovori ne idu glatko.
Bujanovačkim je iz nekoliko izvora potvrđeno da je glavni kamen spoticanja direktorsko mesto Komunalca, koje vodi kadar Demokratske unije Albanaca (DUA), javnog preduzeća najvažnijeg za funkcionisanje grada ali, kako pišu Bujanovačke, "potpuno devastiranog u protekle četiri godine".
I nije, dodaje se u tekstu, samo Komunalac problem.
Prema rečima sagovornika iz do sada vladajuće Partije demokratskog delovanja (PDD), koja je pala na 8 mandata, ova stranka je podeljena na one koji bi ušli u vlast i one druge koji smatraju da je isplativija borba iz opozicionog dela parlamenta.
– Nesporno je da će Arifi biti predsednik opštine a njegova stranka dobiti sve bitnije funkcije i položaje.
Šta nama znači da dobijemo recimo Biblioteku, a nemamo investicije, budžet, Komunalac? – pita sagovornik iz ove stranke koji se zalaže za ovu drugu opciju.
Ovde ne treba zaboraviti ni antagonizme koji se ne smiruju između dve najjače albanske stranke, a koji su počeli odmah po Arifijevom napuštanju PDD kada je formirao DP sa kojom je 2012. osvojio vlast.
– I ako bude formirana, ova koalicija je neprirodna i ne može da izgura ceo mandat.
Među njima vlada otvorena netrpeljivost, pa čak i da zajedno naprave vlast biće to rezultat kompromisa.
Međusobni sukobi će se nastaviti i to će lako dovesti do pucanja tako napravljenog saveza - tumači za Bujanovačke odličan poznavalac prilika.
Alternativa Arbera Pajazitija sa 3 odbornika izjasnila se da će podržati albansku koaliciju, ali da neće tražiti deo vlasti, što se ne može reći za preostale dve albanske grupacije - Pokret za demokratski progres (PDP) sa 4 mandata i DUA sa jednim.
U ovakvoj situaciji najveći izborni profiter mogla bi da bude SPS sa Stojančom Arsićem, koja bi sa samo 3 odbornika mogla da postane deo vlasti, jedino zbog proste činjenice da Srbi od 2002. učestvuju u njoj.
Zbog toga se jedan viđeniji partner SNS pita kakva bi to bila vlast u kojoj nema najjače partije u zemlji i druge po izbornoj snazi u Bujanovcu.
– Samo politički nezreli ljudi ne žele za partnera SNS, koja otvara vrata investicijama i krči put do centara odlučivanja u Beogradu – kaže ovaj sagovornik.
A lobiranje u Beogradu i investicije najvažniji su ovom trenutku za Bujanovac.
Ovaj sagovornik podseća da bi otvaranje Jugokopa i još jedna investicija u vidu fabrike, sve ukupno 1.000 radnih mesta, dugoročno ublažilo sumornu ekonomsku sliku Bujanovca, a samim tim i hronične međuetničke nesporazume.
Konačno, za formiranje lokalne vlasti biće važna i ona u Beogradu, gde će u republičkoj skupštini koalicija albanskih stranaka imati 3 deputata.
Albanci se nadaju bar mestu državnog sekretara, a zna se ko u Srbiji to može da im ponudi.
Vučićevoj koaliciji bilo je važno da osvoji vlast u svakoj lokalnoj samoupravi u zemlji.
Koliko je zbog toga realno da je se odrekne u Bujanovcu, posle najboljeg izbornog rezultata u istoriji stranke.
Lokalni naprednjaci veruju da njihovo vicešampionsko mesto neće biti pirova pobeda, ali i da će Vučić naći vremena da se pozabavi i njima, u pauzi između Brisela, Pariza, borbe protiv korone i beogradskih demonstracija.
