Vranje - Zbog masovne eksploatacije peska u blizini porodičnih kuća u selima pored Pčinje ugrožen je život njihovih stanovnika, a samoj reci preti ekološka katastrofa, javlja televizija Al Jazeera Balkans.
Vlasnik firme koja već deceniju vadi pesak tvrdi da ima sve dozvole, a stanovnici da institucije ne reaguju na njihove apele.
Na samo nekoliko desetina kilometara od granice Srbije i Severne Makedonije, tri sela na reci Pčinji u blizini Skoplja "na rubu su ekološke katastrofe".
Zbog desetogodišnje eksploatacije peska na stotinak metara od kuća u selu Srednji Konjari sada su velike rupe ispunjene vodom, nalik jezerima, duboke po nekoliko metara, zbog čega se meštani osećaju ugroženo.
Međutim, kako javlja Al Jazeera Balkans, oni godinama protestuju bez rezultata.
Kako navodi, pored mesta odakle se pesak kopa i eksploatiše je tok reke Pčinje.
Masovna eksploatacija velikih kubikaža peska poremetila je nivo podzemnih voda, ali došlo je i do zagađenja.
Sagovornik Al Jazzera-e, predsednik mesne zajednice Srednje Konjare Senad Camić, opominje da je nivo podzemnih voda pao najmanje 6 do 7 metara.
- Ako smo ranije imali vodu na pet metara, sada moramo kopati bunare na najmanje deset.
Neki stanovnici sela ostali su i bez vode za piće, naš opstanak je ugrožen – ističe Camić.
Nizak nivo podzemnih voda i potreba da se bunari za navodnjavanje kopaju i po nekoliko metara dublje, stvaraju probleme poljoprivrednicima u selu jer njihove njive ostaju bez navodnjavanja, što im utiče na prinose.
Kako se navodi u prilogu, među meštanima raste sumnja u korumpiranost institucija zato što ne štite interese meštana već firmi koje kopaju.
Prema rečima građana, osam mesnih zajednica je potpisalo peticiju i potpisi oko 800 ljudi su na njoj, ali im se čini da se njihov glas ne čuje, jer oni imaju evre i korumpirani su od prvog do poslednjeg".
Ćazim Osmanović, vlasnik firme koja vadi pesak ove tvrdnje negira i ističe da ima sve potrebne dozvole, kao i da se pesak iskopava u skladu sa pravilima.
- Nisu tačne optužbe da izazivamo ekološku katastrofu.
Imamo sve dozvole, radimo u granicama koncesijskog polja, inspektori nas redovno kontrolišu – tvrdi Osmanović.
Oglasio se i ministar ekonomije u Vladi Republike Severne Makedonije Krešnik Bekteši koji je pozvao građane da prijave nadležnim institucijama svaki slučaj nepoštovanja koncesije, kako bi inspektori izašli na teren i dali mišljenje Ministarstvu, da bi ono kasnije moglo to da prosledi Vladi, koja i dalje koncesije za eksploatisanje peska.
Meštani susednog sela Gornji Konjari tvrde da je državna firma Vodoprivreda dala dozvolu firmi Progres Kompani da reguliše tok reke Pčinje.
Međutim, ističe reporter Al Jazeera, umesto uređenja prostora uništava se okolina.
- Napravili su ekološku katastrofu.
Posekli su zaštitni šumski pojas pored reke koji nas je čuvao od erozija i poplava.
Počeli su da vade pesak iz reke.
Umesto da regulišu rečno korito, oni su samo odneli milione kubika peska i ostavili pustoš iza sebe – kaže stanovnik Gornjih Konjara Rade Spasovski.
Pod "plaštom" uređenja korita šest reka Vodoprivreda je omogućila vađenje peska na 17 lokacija, a na Pčinji je načinjena šteta koja se ne može nadoknaditi, prenosi Al Jazeera.
PČINJA
Pčinja je leva pritoka reke Vardar. Ova 128 km duga reka teče kroz Srbiju i Severnu Makedoniju. Pripada egejskom slivu. Njen sliv pokriva površinu od 3.140 km² (1.247 km² u Srbiji i 1.893 km² u Severnoj Makedoniji). Prosečan protok kod ušća u Vardar je 14 m³/s i reka nije plovna. Sve veće pritoke Pčinje su u Severnoj Makedoniji: Bistrica, Petrošnica i Kriva Reka (leve), Kumanovska Reka (desna). Pčinja nastaje od nekoliko potoka na zapadnoj padini planine Dukat kod sela Radovnica, odakle dalje teče na zapad pod imenom Tripušnica. Dolina reke čini mikroregion sa centrom u mestu Trgovište, gde se u Tripušnicu sa juga uliva Lesnička reka, odakle reka teče dalje na zapad pod imenom Pčinja. Ova regija je jedna od najsiromašnijih i regija sa najvećim odlivom stanovništva u Srbiji (12.556 stanovnika 1971, a 6.372 stanovnika 2002, 17 stanovnika/km²). Pčinja potom teče na zapad severno od Široke planine. Kod sela Šajince prima desnu pritoku Koćuricu i nastavlja na jug uskom dolinom između planina Rujen i Kozjak. U ovoj dolini se nalazi selo i manastir Prohor Pčinjski. Nedaleko odatle, posle 45 km toka kroz Srbiju, reka prelazi u Makedoniju. Na preostalih 83 km toka reka blago skreće ka jugozapadu. Protiče pored sela Karlovce, Dragomance, Strnovac, Vojnik, Klečevce, Pčinja, Studena Bara, Gorno Konjare, Dolno Konjare i gradića Katlanovo, pored koga je Katlanovska Banja - najpoznatija banja Severne Makedonije. Iako se nalazi na 25 km od Skoplja, Katlanovo je sve bliže narastajućim predgrađima makedonske prestonice, tako da se predviđa da će Skoplje jednoga dana izaći na reku Pčinja. Tok kroz Severnu Makedoniju se deli na mikroregione Sredorek i Kotorci, između kojih je Baderska klisura. U donjem toku Pčinja teče uz zapadnu stranu Gradištanske planine, i uliva u Vardar na pola puta između Skoplja i Velesa.
Wikipedia
