Živimo, nažalost, u vremenu kada književnost nema onu težinu i značaj koji je imala recimo do kraja XX veka, u vremenu koje je svedeno na kratku informaciju koja može da stane na ekran mobilnog telefona – jednostavno čitamo i idemo dalje bez čitanja u dubinu, rekao je u Vranju akademik Zoran Paunović, esejista, prevodilac i teoretičar književnosti, na književnoj večeri u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića.
„Književnost više nije nešto što otelovljuje duh vremena, pisci više nisu mudraci koji tumače vreme u kome žive.
Možda i jesu, ali je sve manje onih koji su voljni da to provere i te mudrosti ostaju da huče u vetru i ne stižu do onih kojima su namenjene.
Teorija književnosti deli sudbinu književnosti, to mora biti tako.
U onim epohama u kojima je književnost važna, u kojima je u prvom planu i predstavlja reč koju slušamo, teorija književnosti takođe ima mnogo veći značaj“, kazao je Paunović, koji je u Vranje stigao kao gost programa Pisac u fokusu, u organizaciji Biblioteke Bora Stanković.
Moderator Ivan Milenković (publicista i filozof) pitao je gosta Vranja šta bi izdvojio kao probleme kojima bi se književnosti danas trebalo baviti, konstatujući, recimo, da oni koji prate francusku ili italijansku književnost, uočavaju da je problem autofikcije postao jedan od ključnih kojima književnost posvećuje pažnju.
Milenkovića je interesovalo kako se to autofikcija nametnula kao problem književnosti.
Paunović je rekao da ga, otkad je počeo da se bavi književnošću na naučno-istraživački način, ponajviše zanima tajna pripovedanja.
„Pisci su početkom XX veka shvatili da su sve priče ovog sveta ispričane i da možete samo pronaći novi način da neku priču ispričate tako da ona opet zazvuči kao zavodljiva i oplemenjujuća umetnost“, naveo je Paunović.
Od književnosti Paunović očekuje da ga očara, da ga „primora da ostane uz nju“.
„Putevi do takvog doživljaja su različiti, u tome je između ostalog draž književnosti.
Kad uzmem knjigu, ne očekujem ništa i očekujem mnogo“, kazao je Paunović.
PAUNOVIĆEVE TOP LISTE
Koga čitati
1. Vladimir Nabokov
2. Džejms Džojs
3. Miloš Crnjanski
4. Ivo Andrić
5. Don DeliloŠta slušati
1. Bob Dilan
2. The Beatles
3. The Rollingstones
4. The Doors
5. Leonard Cohen
Bio je, uz moderatora Milenkovića, neko vreme član žirija za dodelu NIN-ove nagrade i dobro poznaje savremenu srpsku književnost.
„Neću reći da je književnost u krizi, nikad neće ni biti, uvek će biti književnosti koja ima razlog da nastane i onih koji će biti u stanju da to primete.
U svetu se sve manje čita i književnost ima manji značaj u odnosu na onaj koji je nekad imala.
Međutim, književnost za određeni krug ljudi postaje značajnija nego što je bila - ona je pribežište od zla, besmisla, apsurda, od banalosti, gnusobe kojom smo okruženi i nesamerljivo je velika njena dragocenost.
Dakle, manji je broj ljudi na koje ona utiče, ali je dubina uticaja književnosti mnogo veća u ovakvim vremenima“, rekao je Paunović.
Ocenjujući regionalnu književnu scenu, Paunović je konstatovao da ima utisak da bosanska i hrvatska književnost „više vuku napred“, da imaju više energije, da je kod nas „ta supstanca malo potrošena“.
Paunović je vrlo značajan po svom prevodilačkom radu.
Poznat je njegov prevod Džojsovog Uliksa, ali i dela Nabokova, Ostera, Delila, Barnsa, kao i popularnih muzičara poput Bob Dilana i Peti Smit.
Moderator Milenković pitao kako angloamerička književnost stoji u Srbiji, odnosno u kojoj meri zapravo mi ovde imamo dobar pregled i dobar prevod te književnosti.
Paunović je kazao da su engleska i američka književnost dovoljno velike i moćne da mogu da izdrže bitku sa drugim nacionalnim književnostima, te da je izbor prevoda anglofone književnosti „u velikoj meri rutinski, oslonjen na ono što je knjižarski marketing, mnogo više nego nekakvo istraživačko-izdavačko nastojanje da se čitaocima ponude vredna dela“.
Paunović je veoma poznat po tekstovima o muzici i oni su veoma čitani, konstatovao je moderator Milenković.
„Engleski jezik i književnost upisao sam da bih bolje mogao da razumem tekstove pesama koje sam tada slušao, da bih mogao dublje da uđem u tu muziku.
Posle su me naravno privukli i engleska književnosti i jezik, kao i američka, a ljubav prema muzici, koja je potpuno bez interesa, je ostala“, rekao je Paunović.
Još jedan program pod nazivom Pisac u fokusu, u organizaciji Gradske biblioteke, biće održan u sredu 6. septembra, kada će se vranjskoj književnoj publici, u terminu od 19 časova na istom mestu, predstaviti pisac Bojan Savić Ostojić.
Savić (1983) je diplomirao u Beogradu (francuski jezik) i Nici (komparativna književnost).
Pesnik je, romanopisac, prevodilac sa francuskog i pevač u bendu Klot.
Pored tri zbirke poezije i dve zbirke fragmenata, objavio je i tri romana Punkt, Nema oaze i Ništa nije ničije, sa kojim se našao u najužem izboru za Ninovu nagradu.
Profil
Zoran Paunović rođen je 1962. godine u Boru. Diplomirao je 1985. godine na Katedri za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, magistrirao 1989 na istoj katedri, doktorirao 1995. u Novom Sadu. U zvanju redovnog profesora predaje englesku književnost 19. i 20. veka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i Filološkom fakultetu u Beogradu. Paunović je vrstan predavač, esejista, autor studije o Nabokovu (Gutači blede vatre), zbirki eseja Istorija, fikcija, mit, Prozor u dvorište i Doba heroja, kao i većeg broja naučnih radova, članaka, predgovora, pogovora i sl. i prevodilac čiji su prevodi sa engleskog jezika nagrađeni svim značajnim nacionalnim nagradama za prevod (uključujući i onu za monumentalni prevod Džojsovog Uliksa). Preveo je više desetina proznih dela novijih i savremenih američkih, britanskih, irskih, južnoafričkih pisaca, među kojima su Nabokov, Vonegat, Oster, Delilo, Barns, Trevor, ali i popularni muzičari Bob Dilan (Tarantula) i Peti Smit (Sakupljači vune). Prevodi i studije u vezi sa popularnom kulturom odnosno muzikom. Bio je predsednik srpskog PEN-a, kolumnista Vremena, član žirija za dodelu NIN-ove nagrade itd. Na izbornoj skupštini SANU novembra 2018. godine izabran je za dopisnog člana odeljenja jezika i književnosti.
