Činjenicu da je ovogodišnji festival Piano summer bio programski sažet u šest dana, muzikolog i operski kritičar Marija Adamov ocenila je, u izjavi za Vranje News, kao "dobru odluku i za organizatora, izvođače, ali i za publiku".
- Mene je najpre impresionirao odziv publike u Vranju.
Publika je ovde naučila kako treba da sluša muziku i činila je to u slučaju svakog izvođača, sa podjednakom pažnjom.
Tu se vidi da zapravo publika voli da sluša moderniju klasičnu muziku, uslovno rečeno, samo treba naći načina da se muzika približi publici.
Treći put sam ovde i mislim da je opravdano to što, ne samo što je sažet programski deo u šest dana, već i što su ove godine izostali kursevi, jer je to u ovom momentu i ovim uslovima, sa budžetima koje imaju ovakvi festivali, teško organizovati.
Drago mi je da je festival bio posvećen jednom kompozitoru, Klodu Debisiju, povodom stogodišnjice njegove smrti, i nekim njegovim savremenicima, što je festivalu dalo odgovarajući koncept - kazala je Adamov u ekskluzivnoj izjavi za Vranje News.
Na večeri svečanog otvaranja manifestacije u punoj (kao i ranijih godina) sali Doma Vojske Srbije, posle oficijelnog uvoda, prvi put se u Vranju „muzički“ predstavio Zoran Imširović, umetnički direktor fastivala, čije organizatorske, animatorske, prevodilačke i obrazovne aktivnosti daju originalan pečat celom, ne samo za ovaj grad, izuzetno značajnom događaju.
Mlad, u punom smislu vredan i agilan kulturni poslenik, koji je posle studija ostao u Minhenu odakle se i razastire njegova kulturološka misija na nekadašnju domovinu, poseban afinitet gaji prema delima nemačkih autora.
To je pokazao odabirom ciklusa „Krajslerijana“ Roberta Šumana, čiji celokupni opus ima svoje ishodište u klaviru i rezultat je najtananije refleksivnosti.
Upravo refleksivnost je osobina koja bi se mogla izdvojiti u sagledavanju interpretacije ovog inteligentnog i samosvojnog umetnika, ali ništa manje nisu prepoznatljive ni znalačka pripremljenost i studioznost, izražene podjednako i u lirskim trenucima i u odsecima snažnije betovenovske uzburkanosti.
Pri tome, sve delove ove osmostavne kompozicije Imširović povezuje prirodnim muzičkim tokom i logičnošću predavanja, i nadasve, ličnim pristupom i originalnošću tumačenja. Osobenost predstavljanja krasila je i izvođenje „Pogrebne povorke“ Franca Lista, čiji lagani marševski hod prate snažne dinamičke promene kroz celu klavijaturu, u svim registrima kvalitetnog, novog instrumenta marke „Štajngreber“, specijalno dopremljenog iz slavnog nemačkog grada Bajrojta u kojem se proizvodi.
Njegov fino obojen, meko zaobljen, još u punoj meri nerazrađen zvuk, pijanista je uspešno „izvukao“ i kod narativnog, u basovima upravo „tragičarskog“ tona, ali i u svetlije obojenim kantilenama.
To se potom ogledalo i u Šopenovim Nokturnima opus 27, da bi vrhunac resitala naslovljenog kao „Sumrak romantizma“ Imširović ostvario na kraju večeri, naglašeno refleksivnim tumačenjem Sonate broj 9 („Crna misa“) Aleksandra Skrjabina, kojim je još jednom svestrano prikazao sve odlike svog pijanizma.
Prirodno je, druge večeri Piano Summer festa usledio program Imširovićevog nekadašnjeg profesora Majkla Leslija, jednog od najznačajnijih pijanista poreklom iz Australije, koji je za centralno mesto delovanja izabrao Minhen u kom se i sam nekada školovao i osvajao prestižne nagrade (između ostalih i na takmičenju ARD).
Respektabilan poznavalac i izvođač gotovo celokupne klavirske literature, s posebnim akcentom na opusima Baha, Betovena, Šuberta i Šenberga, Majkl Lesli je postao ljubimac publike u Vranju gde boravi već treći put.
(Marija Adamov, o prvim danima Piano summer-a 2018, za novosadski Dnevnik)
Izvor: Dnevnik.rs
Marija Adamov je muzikolog i operski kritičar. Rođena je u Osijeku 1945. godine. Muzikologiju je završila na beogradskoj Muzičkoj akademiji, a postdiplomske studije na Odseku za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Bgdu. Predavala je u Muzičkoj školi „Josif Marinković“ u Zrenjaninu (1968-1978), istovremeno radeći kao urednik muzičkih programa i rukovodilac Centra za kulturu Zrenjanin. U Novom Sadu je 1978. bila angažovana za predavača u Srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“, ali je već 1979. postala urednik a kasnije i rukovodilac Odeljenja za ozbiljnu muziku Radija Novi Sad. Od 1974. kontinuirano objavljuje kritike i prikaze koncerata, intervjue i reportaže u časopisima „Ulaznica“, „Misao“, „Pozorište“, „Pro musica“, „Muzički talas“ i u novosadskom dnevnom listu „Dnevnik“, ali redovno prati i opersku produkciju SNP. Prilozi su joj emitovani u emisijama Radio-Bgda, kao i na televiziji. Od 2004. je umetnički direktor NOMUS-a. Dobitnica je nagrade Udruženja kompozitora Vojvodine.
(izvor: Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta)
