Građani juga i istoka Srbije, skoro 40 procenata njih, delimično su zadovoljni objektivnom slikom u medijima, pokazali su rezultati istraživanja Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
Nešto više od 18 procenata ispitanika iz ovog dela zemlje složilo se da im mediji pružaju potpuno objektivnu sliku, a 13 odsto misli da ta slika nije nimalo objektivna, prenosi Media & Reform Centar.
Sociolog Ivan Dinić navodi da osim ovih „ekstremnih“ odgovora treba uzeti u obzir i njima približne odgovore.
Tako je skoro četvrtina ispitanika nezadovoljna objektivnošću, a isto toliko je i zadovoljnih.
Najviše je onih koji su delimično zadovoljni.
Glavni i odgovorni urednik portala Bujanovačke Nikola Lazić navodi da ti ispitanici nisu sigurni u svoj odgovor, ali i da su građani postali ravdnodušni i nemaju pravu svest o stvarnosti i ulozi medija.
"Delimično zadovoljan" je izlazna strategija ispitanicima, navodi Dinić.
- Ti odgovori su za one koji baš i nisu načisto sa time kome stavu pripadaju, a kada se tome dodaju dosta polarizovani, i skoro pa jednaki procenti na ekstremima, možemo da pretpostavimo da neki ljudi nisu dovoljno informisani da bi doneli zaključak ili pak da ne žele da zauzimaju stav - kazao je Dinić.
Kao i kada je reč o političkom opredeljenju, i u ovom pitanju se odgovori iz ovog dela Srbije razlikuju od rezultata iz čitave zemlje.
Svega 8,8 odsto ispitanika na celoj teritoriji kaže da je slika u medijima potpuno objektivna, 23,5 procenata da nije nimalo, dok se delimično razlikuje za svega nekoliko procenata – 32,6.
- Razlika je otuda što ljudi na jugu i jugoistoku zemlje nemaju veliki izbor kako će se informisati, u drugim delovima zemlje postoji više mogućnosti - navodi Lazić.
Tako se više od polovine ispitanika na jugu i istoku informiše putem Dnevnika 2 RTS, a 10,4 odsto gleda Pinkov Nacionalni dnevnik.
Ovakav format na N1 gleda 6,9 procenata.
Ivan Dinić napominje da su ovakvi rezultati očekivani jer na gledanost utiče i nacionalna frekvencija nekih televizija i dostupnost kablovskih kanala.
Objektivne informacije sa juga i istoka Srbije, navodi Nikola Lazić, mogu se naći u lokalnim medijima.
- Nacionalni mediji se ovim krajevima bave samo u vanrednim slučajevima, npr. Bujanovac i Preševo spominju se samo u negativnom kontekstu i kad treba nagrditi ovdašnje Albance.
Na drugoj strani, iako ima mnogo lokalnih medija, bojim se da nekima nedostaje i hrabrosti i znanja da bi ispunili svoju osnovnu ulogu - navodi Lazić i napominje da se uglavnom mediji sa objektivnom slikom nalaze na internetu koji dobar deo stanovništva ovog dela zemlje ne koristi.
- Problem sa informisanjem je i u stavu koji velika većina građana ima prema novinarima - navodi Lazić.
Lažovi, strani plaćenici, u službi neke stranke ili opcije su uglavnom epiteti koji se pripisuju novinarima.
Ovakav stav pokazuje i da se "ne pravi razlika između novinara koji se bave ozbiljnim temama i onih koji pripadaju tabloidima".
Lazić ističe da su za to krivi sami novinari.
- Na drugoj strani, većina lokalnih novinara jedva preživljava, a bez boljih materijalnih uslova za novinare nema ni uslova za ozbiljan rad.
Ponoviću i ono da mnogi i dalje nisu savladali osnove novinarstva, imate mnogo samozvanih novinara i urednika, a najsvežiji primer je u Bujanovcu gde je profesor informatike i stranački funkcioner nedavno otvorio portal uz reči da "on može da bude novinar, ali ne može novinar da bude profesor".
Danas se, dakle, svako bavi ovim poslom, javnost je zbog toga zbunjena, a to je samo jedan od razloga loše informisanosti - zaključuje Nikola Lazić.
