Famozna - pojačana kontrola

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku

Aktuelni skandal izazvan vešću o postojanju spiskova „verbalnih delinkvenata“ podsetio me pored ostalog i na nedavno u medijima objavljen „konkurs“ za posao u BIA.

Zapravo reč je samo o pozivu zainteresovanim da se jave agenciji jer bez roka za podnošenje prijava i odlučivanje o njima, bez obaveze da se učesnici obaveste o tome ko je primljen, bez prava učesnika na žalbu i sl. to nije bio pravi konkurs već samo pokušaj da se zapošljavanje u BIA predstavi kao nešto koliko toliko dostupno javnosti, mada to suštinski nije.

Nije nimalo izvesno da će ma ko od onih koji su se prijavili biti primljen a vrlo verovatno je da će u BIA biti primljeni neki kojima je ta mogućnost ponuđena na sasvim drugi način.

To je posledica posljednjih izmena Zakona o BIA (u vreme donošenja sa pravom, iz mnogo razloga, oštro kritikovanih) kojim je uz ostalo utvrđeno da „za popunjavanje radnih mesta u BIA nije obavezan konkurs“.

To „nije obavezan“ je postalo pravilo, što neizbežno podseća na značaj kriterijuma a pogotovo na značaj tzv. „bezbednosnih smetnji“ za zapošljavanje.

Među njima je „najinteresantnija“ ona koja isključuje mogućnost zapošljavanja ako je kandidat „lice koje svojim navikama, ponašanjem i sklonostima ukazuje da neće biti dostojno za rad u BIA“, jer fluidna i rastegljiva u odsustvu kontrole omogućava da, po subjektivnim kriterijumima, direktor BIA diskvalifikuje koga god hoće.

A to, opet neizbežno, perpetuira sumnje da se kadrovi regrutuju po pripadnosti, odnosno opredeljenju za političke stranke.

Mada zakon izričito zabranjuje da pripadnici agencije budu članovi političkih stranaka, imajući u vidu da su u nizu direktora BIA svi bili visoki partijski funkcioneri vladajuće koalicije (uz formalističko objašnjenje da „direktor nije pripadnik BIA“), više je nego sporno kako se i da li se uopšte ova zabrana ostvaruje u praksi.

I u vezi sa svim drugim stvarima BIA izmiče kontroli. Nepostojanje kontrole procesa zapošljavanja samo je deo problema odsustva kontrole rada BIA uopšte, i to ne samo od strane javnosti već od strane bilo koga.

U Zakonu o BIA kontrola je redukovana samo na izveštaje koje agencija podnosi Vladi i Skupštini.

Nikakva druga kontrola se i ne pominje iako po više osnova i drugi, nezavisni kontrolni organi imaju ovlašćenja da sa različitih aspekata vrše tu kontrolu.

Svojevremeno sam je kao Poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti vršio, a činio je to i Saša Janković kao Zaštitnik građana.

Ne znam da li ima podataka da to nezavisne institucije i sada rade.

U svakom slučaju, najslabija tačka sistema kontrole je ona koja bi trebalo da bude najjača, parlamentarna kontrola.

Skupštinskim odborom za kontrolu službi bezbednosti predsedava i u njemu su većina pripadnici vladajuće stranke.

Takav odbor i ne pomišlja da ozbiljno kontroliše agenciju kojom rukovodi visoki funkcioner njihove stranke.

Nije u stanju čak ni da stvori kakav-takav privid kontrole.

Skandal sa spiskovima verbalnih delinkvenata i maltretiranjem ljudi primenom u zakonu nepostojećih „mera zadržavanja i pojačane kontrole“ i to zbog, u zakonu nepostojećih, „verbalnih delikata“ je nedvosmisleno potvrdio nepostojanje bilo kakve kontrole.

I dodatno osnažio sumnje da se važna državna bezbednosna organizacija pretvara u „partijsku tajnu policiju“.

Postojanje spiskova „verbalnih delinkvenata“ je samo po sebi skandal, velika sramota za zemlju.

Valjda baš zbog svesti o tome sa samog „vrha“, od predsednika Republike i ministra unutrašnjih poslova, hitno su stigla uveravanja da je reč o nekakvim „starim“ spiskovima na kojima je samo „nekoliko“ ljudi, kao i da će ti spiskovi nestati za „nekoliko dana“.

Ali i predsednika i ministra demantovao je nekadašnji direktor BIA izjavom da na spiskovima ima ne nekoliko već više ljudi i da nije reč o starim već novim spiskovima koje je on lično pravio, dodavši čak i da je na to ponosan!

Činjenica da bivši direktor „hrabro“ demantuje sam državni „vrh“, uz to što niko i ne pominje bilo kakvu i bilo čiju odgovornost kao i neka naknadna maltretiranja, već su demantovali obećanja da će sramni spiskovi nestati „za par dana“.

A po svoj prilici i najavili da će se, „kad se prašina malo slegne“, nastaviti praksa u kojoj će ljudi nepoćudni režimu, čak samo „jakim“ pojedincima „elite“ i kad se koriste ustavom zajamčenim pravima biti predmet famozne „pojačane kontrole“, a oni koji im ta prava uskraćuju i krše neće biti predmet nikakve.

Prakse kojom bi vlast definitivno potvrdila i ružne sklonosti i navike i diletantsku nesposobnost da razume koliko je to što radi štetno i opasno za bezbednost i građana i države.

 

(Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti)

Foto MC Beograd