Izazovi i rizici isplate zarade u kriptovalutama

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavrata pravosudja.rs

Iz dana u dan raste aktuelnost svih tema koje imaju direktne ili indirektne veze sa kriptovalutama, pa se tako prirodno nametnulo i pitanje dozvoljenosti isplate zarade u kriptovalutama, kao i izazova sa kojima se u tom pogledu susreću poslodavci i zaposleni.

Trenutno važećim srpskim Zakonom o radu propisano je da se zarada isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno. Sa druge strane, Zakon o digitalnoj imovini, definiše virtuelne valute (kriptovalute) kao vrstu digitalne imovine koja predstavlja sredstvo razmene koje kao takvo prihvataju fizička i pravna lica i koje se može kupovati, prodavati, razmenjivati i čuvati elektronski.

Dakle, možemo slobodno reći da postoji pravni osnov za plaćanje dobara i usluga kriptovalutama.

Analogno tome, ni poslodavcima u našoj zemlji nije zabranjeno da svojim zaposlenima isplaćuju zaradu u kriptovalutama. Međutim, ovakav vid isplate zarade povlači za sobom određene rizike za poslodavca, poput iskazivanja visine zarade u novcu, zatim pitanje oporezivanja, te volatilnosti (raspon i brzina kretanje cena) kriptovaluta.

Osim toga, rizici postoje i za zaposlene, a ogledaju se, između ostalog, u potencijalnom nastanku obaveze plaćanja poreza na kapitalni dobitak, kao i tretiranja zarade isplaćene u kriptovalutama od strane banaka.

Najpre, poslodavac koji namerava da zaposlenom isplaćuje zaradu u kriptovalutama, u svakom slučaju u ugovoru o radu mora istaći ukupan novčani iznos osnovne zarade zaposlenog. Naravno, pod uslovom da se zaposleni prethodno saglasi sa tim. Problem sa kojim se poslodavac suočava se javlja već kod ovog prvog koraka, imajući u vidu da je određivanje tog novčanog iznosa sporno, s obzirom na nestabilnost vrednosti kriptovalute. Dodatno, poslodavac se suočava i sa izazovom iskazivanja dinarske protivvrednosti svih ostalih elemenata zarade (radnog učinka, uvećane zarade i dr) i ostalih primanja zaposlenog.

Potom, postavlja se i pitanje u kom momentu zarada koja je isplaćena kriptovalutama postaje oporeziva, kao i koja će osnovica biti za obračun poreza i doprinosa. Tumačenjem odredaba Zakona o porezu na dohodak građana, premda istim još uvek nije regulisano ovo konkretno pitanje, dolazi se do zaključka da oporeziv događaj nastaje u onom trenutku kada je poslodavac izvršio prenos digitalne imovine zaposlenom. Usled konstantne i neuhvatljive varijabilnosti vrednosti kriptovaluta, za poslodavca je veoma zahtevno da odredi dinarsku protivvrednost zarade isplaćene u kripto valutama, koja će biti osnovica za obračun poreza i doprinosa.

Glavni rizik sa kojim se poslodavac suočava jeste da usled pada vrednosti kriptovalute na kraju pretrpi određene gubitke, s obzirom na to da je nezavisno od trenutne vrednosti konkretne kriptovalute, u obavezi da zaposlenom isplati ugovorom o radu predviđenu zaradu. Sa druge strane, smanjenje visine zarade može biti izvršeno samo aneksom ugovora o radu, ali pad vrednosti kriptovalute nije Zakonom o radu propisani razlog za ponudu izmenjenih uslova rada u pogledu visine zarade.

Naposletku, nije zanemarljivo ni pitanje visine transakcionih naknada, odnosno provizija prilikom vršenja transakcija (tzv. gas fee), iz razloga što ne postoji uniformni sistem naplate istih s obzirom na to da njihova visina zavisi od bloka na kome je zabeležena transakcija. Svaki blok nosi određenu naknadu koja se razlikuje u zavisnosti od mrežnog saobraćaja.

Sa druge strane, jedan od glavnih rizika sa kojim se suočava zaposleni jeste potencijalna obaveza plaćanja poreza na kapitalni dobitak, kojoj može biti izložen. Naime, ukoliko do daljeg prenosa digitalne imovine dođe po proteku određenog vremena od momenta kada mu je od strane poslodavca isplaćena zarada, izvršenom prodajom kriptovalute na tržištu digitalne imovine, te usled rasta vrednosti kriptovalute, zaposleni može ostvariti kapitalni dobiak i posledično tome postati obveznik plaćanja ove vrste poreza. U ovom slučaju bi stopa poreza bila 15%, a osnovica je razlika između nabavne (cene važeća na tržištu digitalne imovine u momentu isplaćene zarade) i prodajne cene kriptovalute.

Osim toga, još uvek je upitno na koji način tradicionalne banke tumače i kakvu ocenu kreditne sposobnosti daju licima koja ostvaruju zaradu u kriptovalutama, što za posledicu može imati, primera radi, neodobravanje kredita takvom zaposlenom.

U svakom slučaju, isplata zarade u kriptovalutama ima i svojih određenih prednosti, a samo neke su brzina transfera, zatim potencijalna poreska efikasnost, dobar stimulans za zaposlene, a naročito one koji su već upućeni u svet digitalne imovine i samim tim otvorena mogućnost za njihove potencijalne investicije u ovom pogledu. Međutim, ove i druge prednosti će biti obrađene u nekom od narednih tekstova.

Zaključno, kako bi se izbegli svi prethodno navedeni problemi sa kojim se mogu suočiti i poslodavci i zaposleni, preporuka je da, u iščekivanju potpune implementacije ovog za sada još uvek nedovoljno prijemčivog sredstva razmene u našoj zemlji, poslodavci još uvek svojim zaposlenima ne vrše isplatu zarade u kriptovalutama.

(Autorka je advokatica)

Foto linkedin.com