Odbrana siromašnog okrivljenog

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs

Osnovno pravo okrivljenog u krivičnom postupku je njegovo pravo na odbranu!

Odbrana je opravdana i nužna kako u slučaju kada nije, isto tako i kada okrivljeni jeste nesumnjivo kriv. To sprečava nepovoljno postupanje, kao i težu odluku od one koja je predviđena zakonom, prema njemu.

Svaki siromašni okrivljeni ima pravo na pravičan krivični postupak i na pun pristup pravdi, a njegove imovinske prilike ne treba da budu prepreka ili faktor ograničenja, u ostvarivanju odbrane. Princip pravednosti nalaže da se obezbedi besplatan branilac, kako bi se sprečilo da okrivljeni lošeg imovnog stanja trpe posledice odsustva stručne odbrane, samo zato što ne mogu da je plate.

Institut odbrane siromašnih od velikog je značaja za prava okrivljenog. Država će mu obezbediti stručnu odbranu i učiniti ga ravnopravnim sa javnim tužiocem.

Pravo na stručnu odbranu siromašnog znači da svaki okrivljeni ima pravo da dobije branioca, pod uslovom da sud oceni da je nesposoban da se sam brani ili da sebi plati advokata.

Potrebno je posebno napomenuti da ne postoji obaveza organa postupka da okrivljenog upozna sa pravom na ovu vrstu odbrane.

Dakle, odbrana siromašnih nikada ne nastupa na incijativu državnih pravosudnih organa, već zavisi isključivo od zahteva okrivljenog.

Zakonik o krivičnom postupku u članu 77. propisuje “Odbranu siromašnog okrivljenog”:

Uslovi da biste kao okrivljeni imali pravo na besplatnog branioca u krivičnom postupku su:

• da ne postoje uslovi za obaveznu odbranu
• da se postupak vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri
• godine ili
• ukoliko se postupak vodi za lakša krivična dela, gde je propisana kazna ispod tri godine, da postavljanje zahteva interes pravičnosti
• da prema svom imovinskom stanju niste u mogućnosti da snosite nagradu i troškove branioca i
• da obavezno podnesete zahtev sudu da se postavi branilac-pismeno!

U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret suda. 

Da ne biste došli u zabunu, pojasniću prvo pojam “Obavezne odbrane” i njenu razliku od odbrane siromašnih.

Obavezna odbrana propisana je u Članu 74 Zakonika o krivičnom postupku, pre odbrane siromašnih, i ona znači da okrivljeni mora imati branioca, odnosno branilac mu mora biti postavljen uvek, čak i kada on to ne želi

• ako je nem, gluv, slep ili nesposoban
• ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna
• ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren
• ako mu se sudi u odsustvu
• ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao
• ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice
• ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja
• ako pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma.

Ukoliko ne postoji nijedan od navedenih razloga za obaveznu odbranu, a prema svom imovinskom stanju niste u mogućnosti da snosite troškove branioca, imate pravo da zahtevata odbranu siromašnih!

Kada je u pitanju obavezna odbrana, cak i ukoliko okrivljeni ne želi, branilac mu mora biti postavljen.

Odbrana siromašnih nikada ne nastupa po službenoj dužnosti i na inicijativu državnih organa, već zavisi od toga da li će njeno nastupanje zahtevati okrivljeni ili ne, tj. bez zahteva okrivljenog ne može doći do postavljanja branioca. 

Ukoliko se radi o lakšem krivičnom delu (kazna do 3 godine zatvora), kod odlučivanja organa postupka o braniocu siromašnih, pored lošeg imovnog stanja, o čemu treba, ukoliko je moguće, priložite neki pisani dokaz, odlučivaće „Interes pravičnosti“. Pitanje interesa pravičnosti, prepušteno je slobodnoj oceni suda, ali načelno postoji kada sud proceni da okrivljeni zbog svog intelektualnog nivoa, specifičnosti postupka, složene dokazne situacije i sl., ne bi efikasno mogao da se brani bez adekvatne stručne pomoći. Razlozi pravičnosti mogu postojati u posebnim specifičnostima krivičnog dela, sredine u kojoj je krivično delo izvršeno, broju osumnjičenih, odnosno optuženih i sl.

Kada podnesete pisani zahtev za postavljanje branioca siromasnih, sledeći korak je da organ postupka procenjuje vašu sposobnost da se samostalno branite, težinu krivičnog dela i vaše imovinske prilike, o čemu ćete ukoliko je moguće dostaviti dokaz (npr. dokument da se nalazite na birou rada tj. da ste nezaposleni, da ste primalac neke vrste socijalne pomoći itd.).

Branilac siromašnih može vam biti postavljen od samog početka krivičnog postupka, tokom celog krivičnog postupka, kao i u postupku po redovnim pravnim lekovima (postupak po žalbi).

Ako organ postupka nađe da je zahtev okrivljenog opravdan, odnosno da su ispunjeni uslovi za nastanak odbrane siromašnog, isti mora biti usvojen.

Branioca siromašnih rešenjem postavlja predsednik suda, po redosledu, sa spiska advokata koji dostavi nadležna advokatska komora. 

Ovako postavljenog branioca siromašnih, u svakom momentu možete zameniti svojim izabranim braniocem ukoliko se za to steknu uslovi. 

Takođe morate znati da ukoliko se u toku postupka, vaše imovinsko stanje popravi, ili ako se utvrdi da dati podaci o imovinskom stanju nisu bili tačni, organ postupka razrešiće postavljenog branioca siromašnih i odlučiti o dužnosti snošenja svih dotadašnjih troškova.

Dakle, ni u kom slučaju ne smeju se dostavljati netačni podaci, jer možete sebe dovesti u situaciju da snosite troškove postupka koji su usled toga prouzrokovani.

U slučaju da su troškovi branioca siromašnih već isplaćeni iz budžetskih sredstava, a vama se imovinsko stanje naknadno poboljša, to neće imati uticaj na odluku o već izvršenoj isplati, odnosno tada ne možete snositi već ispaćene troškove za branioca siromašnih iz budžeta.

U praksi je primetno da se pravo na odbranu siromašnih skoro uopšte ne upotrebljava, što je posledica toga što većina okrivljenih ne poznaje zakon, a posebno jer ne postoji obaveza organa postupka da okrivljenog upozna sa pravom na ovu vrstu odbrane.

Svakako da postoji realna opasnost da se ovako angažovan branilac neće dovoljno truditi pri pripremi i realizaciji odbrane, a takođe može imati i nedovoljno iskustva i znanja u krivičnopravnoj oblasti, ali u svakom slučaju bolje je da u pripremi vaše odbrane učestvuje i advokat, nego da ovo radite sami!

Zato iskoristite svoje pravo na besplatnog branioca!

 

(Autorka je tužilačka saradnica u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu).

Foto otvorenavratapravosudja.rs