Beli luk, rakija i slanina: Mediji između znanja i šarlatana

Tekst je izvorno objavljen na portalu Cenzolovka.

Kao da nam pandemija koronavirusa nije bila dovoljna, pa smo kao viralnu nuspojavu dobili i epidemiju pseudonauke u javnosti. A ona ume da bude podjednako smrtonosna. Naime, u medijima u Republici Srbiji danas negujemo, ali i poodavno zalivamo, i prekobrojne (pseudo)stručnjake u belim mantilima, kao i dežurne antivakcinaše i konspirologe, samozvane prirodne lekare i takozvane ruske doktore, te razne pozitivne mišljače, ravnozemljaše, čajologe, gutače sirove hrane, lajfkoučeve, hiropraktičare, bioenergetičare, jogi letače, klistiraše i slične travare sa alufolijom na glavi.

I koji tada izdašno prodaju maglu i šire nadrilekarstvo, šarlatanstvo i vaskoliko zaveraštvo po novinama, televizijama i internetima.

Na primer, kultnog pulmologa Branimira Nestorovića, koji je, kao dojučerašnji član Kriznog štaba, svojevremeno bio pozivao na šoping u Milanu (dva puta!), ali i na lečenje kovida 19 svetlošću i molitvom, rakijom i cigaretama, čičkom i belim lukom, uz javnozdravstveno opasne navode da su dva metra distance, maske i rukavice besmisleni.

Prvo je tvrdio da vakcina ne može da se napravi, zatim da je pravi Bil Gejts, i potom da on lično neće da primi napravljene vakcine Fajzera i Moderne, pošto one „menjaju gene“. Sve to u društvu vanzemaljaca na Zemlji i Nikole Tesle sa kojim putuje kroz vreme.

Po medijima imamo i podjednako popularnu ili viralnu neurohirurškinju Danicu Grujičić koja, kada ne bogoradi protiv NATO-a i vaskolikog Zapada, takođe zaveraški smatra o koronavirusu kao proizvedenom u laboratoriji, dok se sama od kovida 19 lečila i lukom i slaninom.

Podjednako trenduje i bivša narodna poslanica i prelazna ministarka zdravlja (2000–2001), endokrinološkinja Nada Kostić, a koja živa ozbiljna smatra da se tzv. Duboka država nalazi u realnim podzemnim hodnicima, te da globalna satanistička i ka(ni)balistička elita masovno siluje decu i jede žive ljude, jer su tako u mogućnosti.

A tu su i medijski moguli poput Milomira Marića i Željka Mitrovića koji izdašno i nacionalno frekventno promovišu teoretičare zavere (ovde, ovde, ovde itd…), uključujući tu i kreacioniste sa srednjovekovnim fiksacijama, antisemite i islamofobe koji drobe o vladarima iz senke. Ili pak osuđene ratne zločince koji za lečenje kancera savetuju aroniju, smokve, nar i semenke kajsije, uz mnoga slična ozoniranja krvi i gradskih autobusa i druge šarlatanske metode za lečenje od kovida 19.

Pre samo par dana, Marić je u Ćirilici ugostio upravo spomenute Nestorovića, Grujičić i – Vojislava Šešelja, a koji su u jednoj orgiji laprdanja smatrali da je koronavirus biološko oružje, i isticali da ne veruju vakcinama sa Zapada, statistici ili naučnoj istoriji uopšte.

Na ovaj način, najpopularniji mediji u Srbiji, a prorežimski tabloidi i TV Happy i TV Pink ponajpre, posve aktivno i svesno rade protiv razuma, znanja i nauke. Kao i protiv svoje publike, odnosno građana i njihovog zdravlja, izlažući ih neproverenim informacijama, šarlatanskim zabludama i opasnim manipulacijama.

Nezdrava uteha

Takvo opoganjivanje javnog prostora uopšte nije naivno, a ponajmanje smešno. U pitanju je neodgovorna medijska promocija kradljivaca zdravlja koji, na ovom pljačkaškom Divljem istoku, ljudima otimaju i pare i život.

Na primer, 2019. godine spomenuti Pod mač, bato nadrilekar Miroljub Petrović je mladiću obolelom od tumora mozga savetovao da ne ide kod lekara i da se leči njegovim sokovima i biljnim preparatima, nakon čega je momak i preminuo.

O indirektnim posledicama ovakve medijske neodgovornosti tvrdo svedoče i podaci prema kojima jedna trećina građana Srbije danas ne veruje da koronavirus uopšte postoji, odnosno da je u pitanju „lažna bolest“, kao i da 41 odsto građana veruje u neku od teorija zavere o kovidu 19. I u skladu sa tim apsurdnim verovanjima se, najverovatnije, i ponašaju.

Odgovornost (urednika) medija jeste da ovakvim figurama (kao što je Nestorović) ne daju na značaju i pažnji, uprkos trendovanju i erektivnim piplmetrima. Zato što, takođe citirajući Voltera: ako poverujemo u apsurde, počinićemo zverstva

Da li onda zaista treba da iznenađuje što postoji i fan klub Branimira Nestorovića na Fejsbuku koji broji preko 75.000 članova, sve sa porukama da bi mu valjalo da se kandiduje za predsednika? Cenzus za Skupštinu svakako već ima.

I sad, raspojasanu Nestorovićevu popularnost mnogi pripisuju njegovoj navodnoj dopadljivosti, neutemeljenom optimizmu, šatro žovijalnosti i generalnom šaljenju. Međutim, uopšte se ne radi o tome, koliko o ljudskoj ugrađenoj pristrasnosti ka potvrđivanju onih stavova u koje mi kao medijska publika unapred (volimo da) verujemo.

Drugim rečima, mnogima u Srbiji (i svetu) jeste i kognitivno i emotivno blizak stav da se bolesti zaista mogu izlečiti molitvom, belim lukom, aronijom, čajevima, slaninom, varikinom, pozitivnim mišljenjem ili buljenjem u Sunce. To jest, nekakvim banalnim ličnim angažmanom ili pak namirnicama iz svakog domaćinstva koje drži do sebe.

U pitanju je, naprosto, jedno utešno, ali i ne manje opasno i nezdravo verovanje. Kao i svojevrsna iluzija kontrole nad sopstvenim životom pred smrtonosnim izazovom onih nevidljivih, nasumičnih i nepredvidivih koronavirusa.

Jer, zaista, nije li jednostavnije izlečiti se putem dva-tri Očenaša, šumećim D vitaminima, rakijom i cigaretama, ili lukom i slaninom, nego putem respiratora? Ne pruža li to nekakvu utehu i nadu u ovom beznađu?

I zato, parafrazirajući Voltera, „Da nema Nestorovića, trebalo bi ga izmisliti“. To jest, i da ga nema ili da ga nije bilo, u medijima bi se pojavio neki drugi „Nestorović“ sa sličnim zaumnim stavovima i podjednakom popularnošću.

Međutim, odgovornost (urednika) medija jeste da ovakvim figurama ne daju na značaju i pažnji, uprkos trendovanju i erektivnim piplmetrima. Zato što, takođe citirajući Voltera: ako poverujemo u apsurde, počinićemo zverstva.

Lažno izjednačavanje

S tim u vezi, još jedna posebno nakaradna medijska taktika jeste lažna, kvarna i dugoročno opasna ekvivalencija ili izjednačavanje nauke i pseudonauke, odnosno naučnika i šarlatana. A koja se septički izliva i po onim šatro pristojnijim, manje ružičastim ili manje žutim medijima. Naime, zbog nekritičkog prihvatanja novinarske doktrine o „dve strane“ povodom nekog pitanja, neretko s jedne strane kao sagovornika imamo irelevantnog i antinaučnog zaveraša ili antivakcinaša, dok sa druge imamo relevantnog naučnika.

Na primer, bivšeg dekana Elektrotehničkog fakulteta i rektora Univerziteta u Beogradu Branka Kovačevića, sa jedne strane, i spomenutu bivšu narodnu poslanicu i Kju-Anon zaverašicu Nadu Kostić, sa druge, i to u TV duelu u kojem se raspravlja o – elektrotehnici. Ili fizičara i naučnog novinara Slobodana Bubnjevića i teoretičarku zavere o 5G tehnologiji, zajedno u istom studiju Probudi se jutarnjeg programa. Zatim, univerzitetskog profesora sociologije, i teoretičara zavere o Bilu Gejtsu (kao i bivšeg urednika NIN-a) Slobodana Reljića Među nama i tako dalje. Uzgred, jutarnji program TV Prva svojevremeno je i bez blama „suočio“ – dvojicu teoretičara zavere. Jednog pripadnika stare škole kojem su za sve krivi masoni i Jevreji, i drugog „kulturologa“ koji smatra da je planeta Zemlja ravna ploča, pa su mu valjda krivi geografi i globusi, šta li.

I pre izbijanja epidemije kovida 19, u istom RTS studiju 2017. godine imali smo tada nepoznate, a danas kultne Dariju Kisić Tepavčević i Srđu Jankovića, sa jedne strane, i političku antivakcinašicu i konspirološkinju Jovanu Stojković, sa druge, u šatro debati. U čemu je problem? U tome što ovakva praksa kod konzumenata medija nepopravljivo stvara utisak da su obe pozicije međusobno ravnopravne. Uostalom, sve troje su lekari, i neko voli crnke, a neko voli plave (a neko momke, pa eno i doktora Srđe), sloboda izbora, zar ne? Pa, ne. Nije ravnopravno i nije isto sprečiti bolest vakcinom i lečiti bolest belim lukom. Zahvaljujući spomenutoj pristrasnosti potvrđivanja, publika će kao pobednika u tom lažnom duelu ili debati koja to nije, uvek prihvatati upravo onog sagovornika koji odgovara njihovom sopstvenom svetonazoru i ličnoj komociji. I onda, deder rakiju i slaninu ovamo, a ne maske i karantin, zlo i naopako!

Kao što je na Cenzolovci već pisao autor ovih redova, ukoliko bismo zaista želeli odistinsku ekvivalenciju i objektivno izveštavanje, TV emisije bi morale da izgledaju posve drugačije. I da uključe mnogo više komada nameštaja u tom medijskom mizanscenu.

Naime, na jednoj strani bi trebao da bude jedan šarlatan i zaveraš, a sa druge oko pet hiljada naučnika, na primer. Jedan kreacionista na 5.000 evolucionista. Jedan negator globalnog zagrevanja protiv 5.000 klimatologa. Jedan antivakcinaš sproću 5.000 imunologa i tako dalje. I tek bi to bila ona stvarna slika stvarnosti za TV publiku koja je razumljivo gladna informacija, znanja i aktuelnih mišljenja.

I sad, postoji elegantno rešenje ukoliko u studiju nema toliko stolica i mesta, kao što obično nema. Jednostavno, i intelektualno poštenije je – ne pozvati šarlatane.

Naučna (ne)pismenost

Da bi se vodila obaveštena medijska debata o tekućim naučnim hipotezama, dokazima i činjenicama, o virusu, lekovima i vakcinama, pa i o politici, istoriji i globusarskoj geografiji, neophodno je i više naučne pismenosti među voditeljima i novinarima.

Dužnost novinara je da prekine svakog laprdajućeg zaveraša, otprilike kao američki mediji Donalda Trampa kada ovaj iznosi neistine i laži. Jer (tek) ovde moramo da budemo veoma precizni, kako je to poručio voditelj (čak i) Foks njuza.

Međutim, da li se naučna pismenost izučava i neguje na studijskim programima žurnalistike po univerzitetima u Srbiji? Ili samo novinarski žanrovi, gramatika i nekakva plitka geopolitika?

Najzad, medijima je neophodno i manje kapitalizma. Zato što svaki Nestorović ili Grujičić, svaki ruski lekar, prirodni iscelitelj i seoski travar, svako Pod mač, bato! i Jevreji upravljaju svetom, nažalost podižu i gledanost, tiraže i klikove, odnosno prihode od reklama. A ishod je takav da se u medijima u našoj Republici zloslutno briše, muti i razvodnjava granica između nauke i pseudonauke, činjenica i izmišljotina, dokaza i budalaština, naučnika i šarlatana.

Nepopularni stav ovog sociologa i kolumniste jeste da u medijskoj promociji pseudonauke i pseudoistorije u Republici Srbiji i nema nužno neke svesne zlomisli ili namernog podilaženja javnosti. Čak i ukoliko se verovatno očitava da šarlatani po novinama i emisijama erektivno podižu gledanost i tiraže.

Ne, urednici medija i njihovi novinari u Srbiji i posvud, podjednako su naučno nepismeni i kognitivno pristrasni, a vole i da zarade dinar više, baš kao i njihova publika ili najveći deo javnosti. Uostalom, spomenuti Milomir Marić je čitavu karijeru izgradio na nekakvim zaverama, tajnim planovima i senzacionalnim otkrićima koja to nisu, zar ne? Zašto bi sa kovidom 19 bilo drugačije?

I novinarima i ljudima je sav taj pseudonaučni, nadrilekarski i zaveraški narativ i nešto lično uzbudljivo, kontroverzno i seksi. I svi oni ni sami ne kapiraju koliko je to zapravo banalno i nepametno, pa i neodgovorno i opasno po javno zdravlje i društvo u celini.

Zbog nedostatka naučne pismenosti, i mnogi novinari su takođe žrtve teorija zavere, ubedljivih nadrilekara, utešnih zabluda i lažnih vesti, pa i sopstvenih mentalnih grešaka u koracima. Otprilike poput svih nas zajedno ili poput poslovičnog Petra Petrovića sa uplatnice. Svi oni takođe žele da veruju u vanzemaljce i leteće tanjire, poput Foksa Moldera iz Dosijea Iks. Međutim, jedno je nauka, a drugo naučna fantastika. I jedno su Nestorovićevi vanzemaljci, a drugo je zdravlje na Zemlji. Da ne bismo završili u limenom sanduku, dva metra pod zemljom.

 

(Autor je sociolog i kolumnista)

Foto MC Beograd