Daleko im lepa (Bela) kuća

Tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu Kurir.

Da li treba da strepimo od promene administracije u Vašingtonu? Čak su i Rusi počeli da okreću glavu od Donalda Trampa i da govore kako im je svejedno ko pobedi. Da li će oduševljenje mnogih Srba Trampom izgledati kao odlazak u četnike u oktobru 1944. godine?

SAD počinju da se mešaju u evropske poslove krajem i posle Prvog svetskog rata. Srbi vole onu priču kako je prijateljstvo Vudroa Vilsona i Mihajla Pupina olakšalo srpske zahteve, pogotovo u Banatu. Predsednik Vilson je u programu nazvanom „Četrnaest tačaka“ podržao prava malih naroda Evrope na samoopredeljenje. Tražio je obnovu okupiranih zemalja i pravedan i slobodan izlaz Srbije na more. Najviše prostora u tom istorijskom govoru je ipak posvetio Poljskoj. Posle njega, Amerika se opet okrenula sama sebi, otprilike kako je Tramp priželjkivao. Ta samoizolacija SAD je ozbiljno oslabila Društvo naroda, zlosrećnu preteču Ujedinjenih nacija.

Amerika je bila najveći dobitnik Drugog svetskog rata. Njeni gubici su bili mali, a industrija je procvetala, dok su sve privrede kontinentalne Evrope i Azije bile uništene. U Jugoslaviji je vodila za nijansu drugačiju politiku od Britanaca. Amerikanci su imali misije kod Draže Mihailovića sve do decembra 1944. godine, kada su Britanci već uveliko prebacili svu podršku na partizane. Operacija spasavanja američkih pilota „Halijard“ odvijala se u vreme kada su ravnogorci već žrtvovani. Da su bili kvislinzi, izručili bi američke pilote Nemcima, a nisu predali nijednog.

Odnosi SAD i novog komunističkog režima su počeli da gore nije moglo biti. Ogorčeni time što nisu dobili Trst, Jugosloveni su nekoliko puta bili na ivici rata sa svojim bivšim zapadnim saveznicima. Jugoslavija je jedina evropska država koja je posle Drugog svetskog rata obarala američke avione. Sukob Tita i Staljina doveo je do preokreta koji se veoma retko dešava. Ista ona vojska koja je obarala američke letelice samo je nekoliko godina kasnije dobijala najmodernije američke mlaznjake. Ne postoji komunistički državnik koji je sreo toliko mnogo američkih predsednika kao Tito. Iz Vašingtona su mu se često obraćali za savet i za pomoć kada su u pitanju bili Arapi i drugi nesvrstani.

Od početka devedesetih srpsko-američki odnosi poniru u ponor. Srbi su postali jedini Evropljani posle Drugog svetskog rata koje su Amerikanci i njihovi saveznici bombardovali ne jednom, nego više puta, ako računamo Krajinu i Republiku Srpsku. Razaranja Srbije 1999. su bila gora od bilo čega viđenog posle Vijetnamskog rata, čak možda i od prvog rata sa Irakom.

Sa Amerikom se mora sarađivati. To sada radi i Vijetnam, gde su Amerikanci pobili milione. Ali kako? Meni se čini da je najbolje kada se SAD manu naših krajeva. Pažnja SAD je kao Sauronovo oko u „Gospodaru prstenova“, koje donosi zlo. Nije slučajno da se položaj Srbije popravio poslednjih godina, kada su se Amerikanci zanimali drugim nesrećnicima.

Svi pamtimo grozne Bajdenove reči o Srbima. Da ih je izrekao o nekom drugom narodu, osuđivali bi ga za rasizam i govor mržnje. Hoće li njegova administracija vratiti taj mrzilački stav prema Srbima iz devedesetih? Treba se setiti da su diplomatije velikih sila kao tankeri. Oni se okreću sporo i kada se okrenu - gaze sve pred sobom. Amerikanci su okrenuli tanker svoje diplomatije na druge strane. Tramp je, doduše, i tu uneo haos, jer je bio opsednut time da pokvari sve Obamine međunarodne dogovore - od pregovora o klimi do pregovora s Iranom i Kubom. Čak se i on držao nekih trajnih usmerenja u svetskoj politici. Jedno od njih je slabljenje Rusije svugde i kad god se ukaže prilika. I najveći liberalni kritičari Trampa su ga hvalili kada je povlačio poteze protiv Rusije. Druga konstanta je podrška Izraelu. U poslednje vreme obe partije se zalažu za zaoštravanje prema Kini. Jedino što nama ne škodi jeste podrška Izraelu. Nadamo se da će strašno oko zlog čarobnjaka Saurona gledati na neke druge delove sveta. Daleko im lepa (Bela) kuća.

(Autor je istoričar, publicista i potpredsednik SPS-a)

Foto Vranje News