Poređenje

Vest o ekscesu prilikom ulaska pripadnika obezbeđenja turskog predsednika (ili njegove supruge) naoružanih dugim cevima u kafić u Krunskoj ulici u Beogradu „radi procene bezbednosne situaciju u tom delu grada“, podsetila me je na sličan bizaran događaj za koji sam letos čuo, a kome sam možda, da nisam u zadnji čas odložio planirani put u Sarajevo, mogao biti i svedok.

A poređenje ta dva događaja izazvalo mi je nimalo prijatan osećaj.

Negde početkom jula na sarajevski aerodrom je sleteo avion turskog predsednika Erdogana.

To što su članovi njegovog obezbeđenja otvoreno nosili oružje i grubo i bahato komunicirali sa osobljem aerodroma ne želeći da postupaju po proceduri je izazvalo reakcije građana i aerodromskog osoblja, pa i verbalni, bezmalo fizički sukob.

Intervenisala je, da bi zaštitila svoje građane, Granična policija BiH i nadguravanjem potisnula pripadnike obezbeđenja turskog predsednika.

Na sreću, to je kratko trajalo i pošto je Erdogan izašao iz aviona sve se smirilo.

Nakon svega, direktor Granične policije BiH Zoran Galić pohvalio je reagovanje svojih ljudi i njihov profesionalizam bez koga bi, kako je rekao, „došlo do otvorenog sukoba“.

Dodao je i da „oni koji dolaze u BiH moraju da poštuju njene zakone, a ne da pokušavaju da budu iznad njih“.

Najnovija beogradska vest u mnogo čemu podseća na događaj iz Sarajeva.

I ovde, kao i u Sarajevu, neki od gostiju i osoblja kafića reagovali su na, sa stanovišta naših zakona, blago rečeno neobjašnjiv postupak: na ulazak nepoznatih i dugim cevima naoružanih ljudi, smatrajući neprihvatljivim da takvi i tako ulaze u lokal.

I ovde je, kao u Sarajevu, došlo do svađe, do sukoba, koji je na sreću ostao samo verbalan.

I ovde je takođe reagovala domaća policija.

I tu prestaje sličnost.

Tu imamo „sitnicu“ po kojoj se ovi događaji bitno razlikuju.

Naša policija sa turskim obezbeđenjem „nije imala problem“.

A, privela je naše ljude koji su se suprotstavili ulasku nepoznatih, stranih, naoružanih lica!

Na sreću, na kratko.

Navedena „sitnica“ poređenje dva događaja čini neprijatnim.

Jeste da policija BiH (kao manje više tipičan balkanski predstavnik organa reda i mira) ne spada u grupu onih koje bi našoj policiji trebalo da služe kao nekakav ideal, uzor čije postupke u svakoj prilici treba slediti.

Ali, bilo bi dobro da je ovoga puta to bila.

(Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti)

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.

Foto MC Beograd