Globalno otopljavanje: Šta kaže termometar sudnjeg dana

Pre tri godine u Parizu na pregovorima o klimatskim promenama svetski lideri nisu uspeli da utvrde koliko pokazuje „termometar sudnjega dana“.

Motivisani pre svega političkim razlozima, predstavnici razvijenih zemalja su kao opasno zagrevanje navodili prosečni porast globalne temperature za 2 stepena Celzijusa.

To nije bilo prihvatljivo ostrvskim državama poput Maldiva i Mauricijusa, kao ni zemljama u razvoju poput Etiopije i Kambodže.

Njihove zemlje bi bile ugrožene mnogo pre otopljenja od 2 stepena, a neke bi bile i potopljene.

Ove zemlje su odbile da potpišu sopstvenu smrtnu kaznu.

„Nećemo podržati sporazum koji vodi sigurnom nestanku našeg naroda“, rekao je delegat iz Barbadosa za Politiko.

Ostrvske države su zajedno sa skoro 50 zemalja ugroženih klimatskim promenama insistirale na granici od 1,5 stepena Celzijusa.

Na kraju je postignut kompromis koji se sastojao u prihvatanju obe granice.

Naime, Pariski sporazum poziva zemlje da zadrže globalno zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa i da se trude da ga održe na granici od 1,5 stepena.

Ovih dana je naučni savetodavni odbor UN-a izložio svoju procenu ovih brojki.

Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) izazvao je opštu i opravdanu paniku.

Ispostavlja se da bi čak i zagrevanje od 1,5 stepena moglo da bude katastrofalno, s posledicama poput nestanka koralnih grebena, iseljavanja miliona ljudi usled podizanja nivoa mora i globalnog pada poljoprivrednih prinosa.

Pored toga, s obzirom na trenutnu količinu emisija, izgleda da će svet svoj „karbonski budžet“ od 1,5 stepena potrošiti već u toku naredne decenije.

„To je poput zaglušujućeg požarnog alarma u kuhinji“, rekao je izvršni direktor programa UN-a za zaštitu životne sredine Erik Solheim za Vašington post.

Ali da li čujemo alarm iz kuhinje dok svi sedimo u dnevnoj sobi i gledamo Foks njuz?

Upitan da prokomentariše ovaj izveštaj Donald Trump je odgovorio: „Hoću da znam ko ga je sastavio, mislim, koja grupa ga je sastavila“.

Njegov odgovor pokazuje da predsednik nikada nije čuo za IPCC, što je zaprepašćujuće, mada ne i neočekivano neznanje od njega.

Kada je sutradan Floridu pogodio snažan uragan, na čiju razornu snagu je uticalo zagrevanje koje je već u toku, predsednik je otputovao u Pensilvaniju da podrži republikanskog kongresmana Loua Barletta, kandidata za senatora koji poriče klimatske promene.

Iako odaje utisak velike nesposobnosti, ova administracija poslednjih 18 meseci sistematski guši propise koji treba da obuzdaju emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Prema nekim procenama, jedan od ovih propisa koji nalaže veću efikasnost pri potrošnji goriva za automobile i kamione – smanjio bi emisiju ugljen-dioksida za 6 milijardi tona kod vozila obuhvaćenih ovim propisom.

Ali u svom nedavnom izveštaju koji bi trebalo da opravda ublažavanje standarda efikasnosti, vlada predviđa da će do kraja veka globalne temperature porasti za 4 stepena Celzijusa.

Zašto bi onda ikoga bilo briga za nekih tričavih 6 milijardi tona?

Dočekajmo apokalipsu u što moćnijim kolima.

Čini se da Vrhovni sud ne planira da reaguje na štetno rezonovanje vlade.

Prošle nedelje je odbio žalbu na odluku nižeg suda o hidro-fluoro-ugljenicima (HFC), verovatno najopasnijim gasovima sa efektom staklene bašte.

Niži sud je ukinuo propis iz Obaminog vremena kojim se ograničava upotreba HFC-a, koji se uglavnom koristi za hlađenje.

Odluku nižeg suda inicirao je, u skladu sa distopijskom logikom našeg vremena, Brett Kavanaugh.

Osim što upozorava da će zagrevanje od 1,5 stepena biti katastrofalno, IPCC poručuje i da je ono neizbežno.

„Nije zabeležen istorijski presedan“ izvođenja tako krupnih promena kao što su one neophodne da se spreči to što nas čeka.

Pored promene načina proizvodnje i distribucije električne energije širom sveta, neophodne su i suštinske promene u transportu, poljoprivredi, stanovanju, infrastrukturi, i to pre nego što današnji dvogodišnjaci krenu u srednju školu.

Kako tvrdi IPCC, da bismo uspeli da ograničimo zagrevanje na 1,5 stepen, globalne emisije ugljen-dioksida – sada oko 40 milijardi tona godišnje – morale bi da se prepolove do 2030, a da do 2050. padnu gotovo na nulu.

Čak ni to ne bi bilo dovoljno.

Svi mogući scenariji IPCC-a počivaju na „uklanjanju ugljen-dioksida“, odnosno na tehnologijama koje usisavaju CO2 iz vazduha.

Takve tehnologije postoje, ali još uvek kao leteći automobili – kao prototipi preskupi za proizvodnju.

Jedan od nacrta izveštaja koji je procurio u javnost beleži „visoki rizik“ od zagrevanja koje premašuje 1,5 stepen.

Iako je ovo upozorenje uklonjeno iz konačnog izveštaja, poruka je jasna.

Dakle, postoji iskušenje da u duhu Trumpove vlade prosto odustanemo.

Ali kao što kaže Edgar u Kralju Liru: „Nije najgore dokle god možemo reći ’ovo je najgore’“ (prevod Živojina Simića i Sime Pandurovića).

Verovatno najvažnija poenta ovog izveštaja je to da će svaki sledeći polustepen promeniti svet: kada otopljenje dostigne 1,5-2 stepena poljoprivredni prinosi će se prepoloviti.

Broj morskih ribnjaka će se takođe smanjiti, jer će njihova izloženost ekstremnoj toploti trajati triput duže.

Kao i obično, promene će najviše pogoditi siromašne.

Friederike Otto, vd direktor Oksfordskog instituta za promene životne sredine, nedavno je za sajt Karbon brif izjavio da „pola stepena dodatnog zagrevanja čini ogromnu razliku.

Za one koji su već marginalizovani to može biti pitanje opstanka.“

Dok ovo pišem, zagrevanje za dva i po, tri ili čak, prema Trumpovoj administraciji, četiri stepena je realna mogućnost.

Ako pogledamo trendove, poslednja brojka deluje najrealnije.

Emisije su na globalnom nivou porasle tokom prošle godine, a očekuje se da će ove godine nastaviti da rastu.

Razmere katastrofe koja nas čeka zavise od nas.

 

Tekst je izvorno objavljen u The New Yorker, a prenet na Peščaniku (iz arhive).

Prevela Lucy Stevens

Foto public.wmo.int