Otvoreno pismo radnika DIB-a

Osećamo dužnost da građani Bujanovca, političke organizacije i najšira javnost Republike Srbije budu tačno informisani o svim mogućnostima najozbiljnije ponude za rešenje statusa i budućnosti Duvanske industrije Bujanovac (DIB), koja već 80 godina predstavlja stub održavanja egzistencije ljudi i društvenog života u Bujanovcu i okolini".

Ovako počinje pismo koje su 15. marta 2017. potpisali „Zabrinuti radnici DIB“, a tiče se privatizacije ove firme koja je neposredno pozom i usledila.

Suština pisma, do koga je došlao portal Bujanovačke je u tome da je za firmu bio zainteresovan renomiran kupac iz branše, Kompanija Star Tobacco International iz Hong Konga, ali je DIB ipak prodat drugom kupcu, Sremskoj mlekari iz Sremske Mitrovice, koja je i dalje aktuelni vlasnik DIB.

Pismo obiluje zanimljivim i do sada javnosti nepoznatim detaljima vezanim za ovu transakciju, u kojoj je Sremska Mlekara došla u posed DIB za 686.774 evra.

„Zabrinuti radnici“, međutim, otkrivaju, po stavkama, šta je za DIB ponudila firma iz Hong Konga:

1. Da DIB ostane u delatnosti u kojoj je i sada, odnosno da se i dalje bavi duvanskim proizvodima.

2. Da se u naredne 2 godine u modernizaciju postojeće tehnologije i u montažu dva nova pogona uloži 6 miliona evra.

3. Montažom dve nove linije, proizvodila bi se dva nova duvanska proizvoda, koja DIB no sada nije proizvodio.

4. Upošljavanje 100 novih radnika.

5. Potpuno angažovanje proizvodnih kapaciteta i maksimalan plasman gotovih proizvoda na međunarodno tržište, pri čemu bi DIB bio uglavnom izvoznik.

6. Obnovu proizvodnje duvana na terenu, odnosno ponovno ugovaranje i sadnju duvana i saradnju sa individualnim proizvođačima. Sadnje duvana trenutno nema, a poslednji podaci kažu da se tim poslom bavilo 200 porodica u Bujanovcu i Preševu.

7. Kompanija je bila spremna da državi Srbiji pruži garancije da će u Bujanovcu ostati minimum 10 godina, a u planu im je da ostanu i znatno duže.

8. Jasno su se izjasnili da nemaju nameru da traže subvencije, koje se inače daju raznim firmama-investitorima u Srbiji za nova radna mesta.

U pismo se, međutim, otkriva jedini uslov koji je imala kompanija iz Hong Konga:

„Oni nisu želeli da učestvuju po ovom modelu privatizacije, već su molili da se raspisani tender prekine i da direktno razgovaraju sa resornim ministarstvom i dogovore model saradnje u vidu strateškog partnerstva, naravno u okviru zakonskih normi“, tvrdi se u pismu.

U njemu se dalje navodi da je nesuđeni kupac zaposlenima predstavio kompletan biznis plan, koji su se o njemu „apsolutno pozitivno izjasnili“.

„Mislili smo da će takav pozitivan plan biti jednako dobro prihvaćen i u Ministarstvu privrede, ali smo se prevarili.

Nisu želeli istinski, ozbiljan razgovor sa vlasnikom kompanije, koji je čak dva puta dolazio u Beograd sa nadom da će nadležni u ministartsvu ozbiljno razmotriti njegove planove i ponude.

Prevario se jer ga nisu uvažili u vremenu kada država svakog dana ozbiljnim investitorima upućuje otvorene pozive da dođu i investiraju u Srbiju“.

I sami radnici pitaju se zašto se sve to dešava, pa sami nude odgovor:

„Možda odgovor leži u drugoj ponudi koja se pojavila u poslednjem trenutku, a to je ponuda ‘Sremske mlekare doo“, navodi se u pismu i dodaje da je svakom čoveku u najmanju ruku čudno da mlekara sa severa Srbije kupuje Duvansku industriju na nestabilnom jugu.

Zaposleni radnici i tadašnji mali akcionari navode da su istraživali javne podatke, i evo šta tvrde da su otkrili:

„Vlasnik mlekare je izvesni gospodin vrlo živopisne biografije sa kiparskim kapitalom.

Pored nesporno dobrih političkih veza (šef pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije; p.a.), veoma je zanimljivo njegovo delovanje u privatizaciji Jugoremedije, Srboleka, Luksola…

Ono što je važno, tih renomiranih firmi više nema, imovine nema a radnici su na ulici“.

Konačno, radnici DIB strahuju da i njih ne sačeka slična sudbina (vidi tekst o prodaji restorana Jezero), uz napomenu da u celoj priči nemaju primedbe na trud i zalaganje direktora DIB Bogoljuba Tomića, „koji je uporno tragao za najboljim rešenjem“.

I, na kraju, sumorna konstatacija i predviđanje:

„Ukoliko svaka organizacija, pojedinac i najšira javnost ostanu pasivni pred ovim činjenicama, znajte da je još jedna grana opstanka odsečena, a Bujanovac će biti još gore mesto za život, koji je ionako za mnoge građane nepodnošljiv“, napisali su Zabrinuti radnici DIB.