Novogodišnja ikebana

Premijerki Srbije je zasmetalo mišljenje prof. Madžara da su „preduzetnici najkreativniji sloj društva, mnogo važniji nego naučnici ili umetnici“.

Ovo mišljenje je proglasila neverovatnim „zato što konačno ulažemo u nauku i umetnost, u drugačiju viziju razvoja?“ sa slavodobitničkim zaključkom: „Hvala na savetu da batalimo nauku i umetnost koji nećemo prihvatiti“.

Zanimljivo je da je u ovom intervjuu prof. Madžar izneo niz kritika na račun ekonomske politike na koje premijerka nije reagovala.

Na primer: da smo privreda sa najsporijim rastom u regionu; da nas vlast obmanjuje kada govori o spektakularnim uspesima naše razvojne politike; da su nam investicije na izuzetno niskom nivou zbog nepovoljnog privrednog ambijenta; da nam je štednja na izuzetno niskom nivou takođe zbog nepovoljnog privrednog ambijenta; da su ugovori koje država potpisuje sa inostranim investitorima netransparentni; da su inostrane investicije pretežno usmerene na niskokvalifikovani rad i jeftinu radnu snagu; da je naš osnovni problem nepostojanje pravne države; da je model subvencionisanja investicija diskriminatoran; da se vlast hvali da nam je nezaposlenost pala i zaposlenost porasla dok istovremeno po tom osnovu nema rasta prihoda u penziono-invalidskom i zdravstvenom fondu i proizvodnje (što govori u prilog masovne emigracije); da je javna uprava kontaminirana partijskim zapošljavanjem zbog čega su javni službenici nekompetentni itd.

Da li to znači da se po ovim pitanjima premijerka slaže sa prof. Madžarom?

Sa druge strane, oksimoron: premijerka se kao ne slaže sa mišljenjem prof. Madžara sa kojim se, barem tako dela njene vlade govore, zapravo slaže?!

Da podsetim, u martu 2018. je otvoren konkurs za zapošljavanje 1.000 mladih istraživača.

Nasuprot socijalnom miru, premijerka je insistirala na izvrsnosti.

Samo 9 meseci kasnije (3.12.2018) u javnu raspravu je pušten novi Nacrt zakona o nauci i istraživanjima kojim se, velikim delom, poništavaju efekti martovskog konkursa.

Naime, članom 126. ovog Nacrta predviđeno je da istraživači pri fakultetima ostanu bez svojih pozicija, sa šturim preporukama kako da se njihov status reši u budućnosti bez preuzimanja bilo kakve finansijske obaveze.

Dodatno, tačka 4 ovog člana glasi:

„4) Ministarstvo će programima posvećenim saradnji nauke i privrede, a posredstvom Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije stvarati uslove da deo istraživača bude angažovan od strane privrede.“

Dakle, sudbina ovih ljudi (kojih je oko 2.000) se značajnim delom vezuje za privredu čija ekspanzija ključno zavisi od preduzetnika i njihovih aktivnosti. Rečju, preduzetnici su, barem prema ovom Nacrtu, ipak važniji od naučnika.

Ne manje važno, ovim članom je takođe predviđeno da:

„Od dana stupanja na snagu ovog zakona, fakulteti i inovacioni centri ne mogu angažovati istraživače u istraživačkim i naučnim zvanjima.“

Suvišno je reći da će na ovaj način naučni kapaciteti fakulteta biti desetkovani.

U isti mah kada su ovi ljudi pušteni niz vodu, osnovan je Fond za nauku Republike Srbije, kvazi javno preduzeće za koje je predviđeno otvaranje novih radnih mesta. Ostaje pitanje za koga.

Na kraju, ostaje nejasno od kada ova vlast ima „drugačiju viziju razvoja“.

Nesporno je da postoji pozitivna korelacija između ulaganja u istraživanje i razvoj (državnog i privatnog sektora) i inovacionog potencijala jedne privrede.

Prema Blumbergovoj listi za 2018. najinovativnije privrede na svetu su Južna Koreja (prema poslednjim dostupnim uporedivim podacima iz 2016.

Južna Koreja ulaže 4,2% BDP-a u istraživanje i razvoj), Švedska (3%), Singapur (2,2%), Nemačka (2,9%), Švajcarska (3%), Japan (3,3%), Finska (2,9%), Danska (3%), Francuska (2,2%) i Izrael (4,3%).

Na globalnom nivou je u 2016. u istraživanje i razvoj uloženo 1,7% globalnog BDP-a.

Sa druge strane, naša ukupna ulaganja (državnog i privatnog sektora) u istraživanje i razvoj su za 50% ispod svetskog proseka i iznose nezadovoljavajućih 0,86% BDP-a.

Poređenja radi, Evropa je u istraživanje i razvoj iste godine u proseku uložila 1,9% BDP-a, Slovenija 2,4%, Češka 2%, Estonija 1,5% i Mađarska 1,4%.

Utisak se ne menja kada se uporede ulaganja u istraživanje i razvoj po glavi stanovnika.

U 2016. je u istraživanje i razvoj svet u proseku uložio $263 po glavi stanovnika, dok su ova ulaganja kod nas iznosila $131 što je opet za 50% lošije od svetskog proseka.

Prosečna ulaganja u Evropi su iste godine iznosila $613 po glavi stanovnika (naša ulaganja su za 78% niža), u Sloveniji $665, u Češkoj $587, Estoniji $380, Mađarskoj $328, Poljskoj $268, Hrvatskoj $201 itd.

Podjednako zbunjuje konstatacija da je vlast konačno odlučila da ulaže u nauku i umetnost. Činjenica je da su se ulaganja u nauku povećala u apsolutnom iznosu, ali je isto tako činjenica da se udeo ovih ulaganja u BDP-u zapravo smanjio.

Naime, Predlogom Zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. bilo je predviđeno ulaganje u razvoj nauke i tehnologije (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) u iznosu od 15,2 mlrd. dinara što je bilo jednako 0,36% BDP-a.

Nakon toga, Predlogom za 2017. 15,7 mlrd. dinara što je takođe bilo jednako 0,36% BDP-a, Predlogom za 2018. 18,2 mlrd. dinara što je bilo jednako 0,39% BDP-a i konačno Predlogom za 2019. 19 mlrd. dinara, što je jednako najnižih do sada 0,33% BDP-a.

Ali, ne budimo sitničavi. Ipak su praznici.

Ako ništa drugo, uživajmo u novogodišnjim ikebanama.

(Autor je profesor filozofskog fakulteta u Beogradu)

Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.