Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Kako je u praksi izgledalo sve ono navedeno u prethodnom poglavlju donekle ćemo objasniti na primeru funkcionisanja partije i države u opštinama Bujanovac i Preševo.
Bez obzira što je reč o dvema multietničkim zajednicama, "svemoćni" Savez komunista je, i za takve sredine, imao model funkcionisanja društva, koji se u Preševu zadržao do lokalnih višepartijskih izbora 1992, a u Bujanovcu takođe do izbora 2002. godine.
U Preševu, najjužnijoj srpskoj opštini, poslednji komunistički predsednik bio pravnik Dragoljub Filipović (1955).
Za prvog građanina komune izabran je posle lokalnih izbora 1989. godine, a vlast je predao profesoru Rizi Halimiju (1947), koji je, 31. maja 1992. godine.
Halimi je na prvim lokalnim demokratskim izborima, organizovanim po novom izbornom zakonu, izabran za predsednika opštine neposrednim glasanjem.
Tako je Halimi bio prvi Albanac predsednik opštine Preševo i uopšte prvi Albanac predsednik jedne opštine u Srbiji.
Sastav i struktura lokalnog parlamenta u Preševu promenjeni su nekoliko meseci kasnije – 20. decembra 1992. godine, posle vanrednih višestranačkih lokalnih izbora koji su organizovani po proporcionalnom sistemu.
Na tim izborima dve partije Albanaca – Partija za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija i Partiji za demokratsko ujedinjenje Albanaca (PDUA) Zećirije Fazljiua, odnele su ubedljivu pobedu i podelile lokalnu vlast, što je bio prvi slučaj u Srbiji.
Poslednji čelni čovek Opštinskog komiteta Saveza komunista (OK SK) u Preševu bio je profesor Abdurahman Emrulahu iz Oraovice, dugogodišnji direktor preševske gimnazije.
Pored Filipovića i Emrulahua tada su prvu političku garnituru u opštini, koja je odlučivala o svemu, činili tužilac Jusuf Sulejmani na mestu predsednika Opštinske konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda (OK SSRN), Goran Stanojković, sadašnju generalni direktor JP PTT Srbija – Radna jedinica Vranje, na mestu predsednika Opštinskog veća Saveza sindikata (OV SS) i penzionisani policajac Petko Gajić, na funkciji predsednika Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova (SUBNOR).
Do uvođenja višepartijskog sistema i u Preševu je, bez obzira na nacionalni sastav stanovništva, u partiji, vlasti i društvu uopšte sve funkcionisalo kao švajcarski časovnik.
Šestorka na kormilu lokalne vlasti – predsednici opštine, partije, Socijalističkog saveza, Sindikata, boraca i omladine, upravljali su opštinom po receptu koji je jugoslovenski komunistički vrh osmislio krajem šezdesetih godina prošlog veka.
Uvođenjem višepartijskog sistema cela sockomunistička garnitura u Preševu otišla je u istoriju, a na scenu su stupili politički kadrovi Albanaca okupljeni u dvema tek formiranim partijama – PDD i PDUA.
Nova društvena i politička realnost u Preševu, koja se dogodila skoro preko noći, delovala je na lokalne Srbe kao uragan koji je za kratko vreme srušio sve što je komunizam decenijama stvarao.
Srbi su od tada, proporcionalno broju stanovnika, a bilo ih je oko 10 odsto, u političkom život opštine apsolutno marginalizovani.
Na svim višestranačkim lokalnim izborima od 1992. godine, od 38 odbornika koliko ima lokalni parlament, Srbi su imali najviše tri.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
