Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - U četvrtak 24. maja 2001, prilikom zauzimanja Sektora B, u razmeni vatre između Vojske Jugoslavije (VJ) i Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), u rejonu brda Guri gat (Crni kamen) iznad Velikog Trnovca, poginuo je Ridvan Ćazimi, komandant bujanovačkog sektora i šef pregovaračkog tima OVPMB o prekidu sukoba na jugu Srbije.
Sutradan, na veoma posećenoj konferenciji za novinare u Vladinom Press centru u Bujanovcu, šef Koordinacionog tela Nebojša Čović, izneo je više detalja u vezi sa Ćazimijevom pogibijom.
"Sada mogu precizno da kažem da je to bio nesrećan slučaj, jedan od onih kakvi se mogu očekivati u sličnim prilikama.
Na ivici sektora, koji je trebalo da pokrijemo, nalazi se jedno brdo – Kota 701, neposredno iznad Velikog Trnovca.
Naša vojska je imala zadatak da zaposedne to brdo, ali je tamo naišla na pravu podzemnu kasarnu i petnaestak ekstremista – objasnio je Čović.
On je dalje rekao da je razmena vatre počela oko 11.30 časova i da se Ćazimi tada nalazio u svom štabu u Velikom Trnovcu.
Kada je čuo pucnjavu, krenuo je da vidi šta se događa.
"Seo u džip s još tri pratioca i došao na "Kotu 701".
Kad se džip gore pojavio, naša vojska je otvorila vatru i oni su zalegli u zaklon.
Leši je potom pokušao da se vrati do džipa i u trećem ili četvrtom pokušaju stigao do njega, ali je smrtno pogođen snajperskim hicem.
To je cela istina o ovom slučaju – rekao je Čović.
On je istakao, napomenuvši da će zvučati neobično našoj javnosti, da je Leši "dosta učinio da se dođe do mirnog rešenja".
"Razoružao je albanske ekstremiste i oduzeo im municiju.
Bez obzira na sve u prethodnom periodu, mislim da je imao razuma da se upusti ka postizanju mirnog rešenja", završio je šef Koordinacionog tela za jug Srbije.
Iste večeri posmatrači EU odneli su njegovo telo.
PROFIL
Ridvan Ćazimi – komandant Leši rođen je u 1964. godine u Bujanovcu. Kao mašinski tehničar bavio se krojačkim zanatom, a u Bujanovcu je otvorio svoj butik. Imao je četvoro dece. Tokom ratova u Jugoslaviji učestvovao je na ratištima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a potom je pristupio Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK). Borio se u jedinici kojom je komandovao Adem Jašari, koji će mu postati ratni uzor. Jašaraijevu fotorgafiju Ćazimi je držao u svom štabu u Velikom Trnovcu. Tokom ratnih operacija na jugu Srbije komandovao je sektorom kome su pripadali Dobrosin, Končulj, Lučane, Veliki i Mali Trnovac i Breznica. Komandovao je 112. brigadom koja je imala oko 700 naoružanih, a sedište štaba bilo mu je u rodnom selu Velikom Trnovcu. Pripadnici njegove jedinice realizovali su tokom ovog sukoba najviše napada i oružanih akcija, jer su pokrivali regionalni put Bujanovac – Gnjilane, glavnu saobraćajnu vezu Albanaca juga Srbije sa Kosovom. Kao šef pregovaračkog tima OVPMB izjavio je da će, u skladu sa dogovorom predati oružje, ali da će ga predati poslednji.
Spomenik komandantu Lešiju
Po okončanju sukoba, Albanci su mu, na prvu godišnjicu pogibije, u znak poštovanja, na ulazu u njegovo rodno selo podigli spomenik, a 26. novembra 2012. otvorili Muzej u kome se čuvaju njegovi lični predmeti, naoružanje, ratna oprema i džip u kome je nastradao.
Mesna zajednica je na inicijativu njegovih ratnih drugova 2011. ustanovila tradicionalnu višednevnu manifestaciju
„Dani komandanta Lešija“, a 2021. godine, na mestu iznad Velikog Trnovca, gde je poginuo, počela je, pa od vlasti zaustavljena izgradnja Memorijalnog kompleksa njemu u čast.
Danas u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa skoro da nema albanske kuće koja fotografijama, statuama ili na neki drugi način ne čuva uspomenu na Ridvana Ćazimija, koji je za njih bio i ostaje nacionalni heroj broj jedan.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
