Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.
Piše: Radoman Irić
Vranje - Kako su se sukobi na Kosovu nastavili nesmanjenom žestinom, Kontakt grupa odlučila je da ih zaustavi jednom mirovnom konferencijom, održanom 6. februara 1999. godine u dvorcu Rambuje kraj Pariza. Osim predstavnika SR Jugoslavije i kosovskih Albanaca u ovim pregovorima učestvovali su posrednici iz SAD, Rusije i Evropske unije.Dvema sukobljenim stranama ponuđen je dokument koji je predviđao prisustvo određenog broja snaga UN na Kosovu. Na početku pregovora Albanci su taj dokument odbili, a Milošević je bio pred potpisom. Međutim, pošto su posle sedamnaest dana utvrđene sve pojedinosti i okončano neminovno međunarodno lobiranje, Albanci su dokument potpisali a srpska strana je odbila da to učini. To je ujedno bio kraj nastojanja međunarodne zajednice da se kosovska kriza reši mirnim putem.Tog trenutka mnoge stvari su već postale jasne zbog čega su 1.300 posmatrača OEBS napustili Kosovo. Ričard Holbruk je međutim 22. marta poslednji put doleteo u Beograd i Miloševiću ponudio poslednju šansu da prihvati sporazum iz Rambujea. Milošević je tu ponudu odbio. Holbruk je 23. marta napustio Beograd, a 24. marta počelo je NATO bombardovanje.
Rambuje, Račak, pa NATO bombardovanjeNATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije je završna operacija rata na Kosovu i Metohiji. Intervencija 19 članica NATO saveza počela je 24. marta 1999. godine u 19.45 časova, a trajala 78 dana - do 10. juna iste godine.Operacija "Milosrdni anđeo" (termin iz kuhinje režima Slobodana Miloševića) realizovana je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, zbog optužbi da srpske snage bezbednosti sprovode etničko čišćenje kosovskih Albanaca, a neposredni povodi za bombardovanje bili su masakr u selu Račak i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.NATO avioni su počeli vazdušne napade na vojne ciljeve, da bi se oni kasnije proširili na privredne i civilne objekte. Bombardovano je ukupno oko 900 ciljeva – vojnih postrojenja, saobraćajnica, fabrika, škola, zdravstvenih ustanova, medijskih kuća, spomenika kulture, crkava i manastira. Više od 200 ciljeva gađano je sa oko 1.000 kasetnih i bombi sa osiromašenim uranijumom, što je svojevrstan zločin čije se posledice utvrđuju.
Broj žrtava NATO bombardovanja još se usaglašava. Zavisno od izvora, procene se kreću između 1.300 i 3.500 stanovnika SRJ, a ranjenih je bilo oko 12.000. Posle Kumanovskog sporazuma sa vojskom i policijom u centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 Srba i drugih nealbanaca.Istovremeno je, uglavnom u susedne zemlje, izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Srbija je neposredno potom bila zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi.
Nastaviće se...
Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.
