INTERVJU Daniela Mihajlović: Svaki grad na jugu ima svog kmeta

Daniela Mihajlović poznata je ekološka aktivistkinja sa juga Srbije. Profesorka je matematike i računarstva, a u političkom životu predsednica OO SSP-a u Bosilegradu. Osim bespoštedne borbe za očuvanje životne sredine, poslednjih godina veoma se isticala kao borac za prava žena, ali i generalno u raznim bitkama za poštovanje ljudskih prava, Ustava i zakona. Poslednjih meseci naročito je angažovana u Bosilegradu, opštini koja je po njenom mišljenju u zabrinjavajućoj situaciji, zbog velikog broja, kako navodi, fantomskih birača na tzv. nultim adresama uoči lokalnih izbora. Danieli je nedavno uručena BeFem-ova nagrada za žensku borbu, i to i kategoriji otpor u malim zajednicama. To je bio povod za intervju u kome za Vranje News govori o mnogim važnim temema na jugu Srbije.

Razgovarao: Dejan Dimić

Vranje News: Šta su, imajući u vidu vaš trenutni angažman, najproblematičnije tačke na kojima su ugroženi interesi građana na jugu Srbije?

Mihajlović: Kao aktivistkinja koja se zalaže za ekologiju i prava građana, mogu reći da su neki od najvažnijih problema na jugu Srbije onesposobljenost lokalnih vlasti da zaštite životnu sredinu i zdravlje građana, kao i nedostatak transparentnosti u rukovođenju lokalnim fondovima i projektima. Uz to i nejednak pristup javnim uslugama i resursima".

Iz čega, po vašem mišljenju, proizilazi ta "neosposobljenost"?

"Iz toga što svaki grad na jugu Srbije ima svog kmeta, lokalnog šefa koji odlučuje o svemu, neretko kršeći Ustavom zagarantovana prava građana i zakone Srbije. Slaba upravna kultura i neefikasnost lokalnih vlasti u rešavanju problema dovode do nezadovoljstva građana".

Ali, velika većina građana ništa ne preduzima?

"Podaničke situacije i nezaposlenost su posebno izraženi na jugu Srbije. Nerazvijenost male i srednje industrije ugrožava životni standard građana. Humanitarac Dejan Marković Milošević je obilazio Bosilegrad, Trgovište i okolinu i usnimio svedočenja o tome da ljudi gladuju, da je vrlo loša infrastruktura i socijalna podrška, da su im bilo koje javne usluge nedostupne. Slaba zdravstvena zaštita i ograničen broj zdravstvenih ustanova ugrožava zdravlje ljudi, dok nerazvijen obrazovni sistem utiče na kvalitet obrazovanja i budućnost mladih ljudi. Na sve to dolazi i medijska blokada. Ugrožena su prava građana na slobodu medija i nezavisnost informacija koje dobijaju".

Šta kao aktivistkinja u toj situaciji radite?

"Smatram da je važno ohrabrivati građane u njihovoj borbi za pristup transparentnosti, pravdi i zakonitosti u rukovođenju lokalnim pitanjima. Ovo uključuje podršku građanskim inicijativama, javno objavljivanje problema i pritisak na lokalne vlasti, te podršku u službenim istragama i kaznenim postupcima protiv osoba koje krše zakon".

Možete li, recimo, pomoći čitaocima da bolje razumeju situaciju koja se, prema vašem nedavnom kazivanju u medijima, dešava u Bosilegradu i, kako navodite, ima veze sa tzv. izbornim inžinjeringom?

"Višak birača u biračkom spisku može se javiti kada se u popisu nalaze imena ljudi koji više ne žive u gradu, imena koja su pogrešno uneta ili imena ljudi koji su preminuli. Ovo može dovesti do nepravilnosti u raspodeli glasova na izborima. Utiče i na izbor lokalnih zastupnika i odluke koje oni donose".

Kako izgleda izborni dan u Bosilegradu?

"Predsednici i članovi biračkih odbora na izbornim mestima ispred svake stranke, pozicije i opozicije, su obično ljudi bliski Vladimiru Zaharijevu (predsednik opštine, p.r), tako da je vrlo teško kontrolorima koji uoče neopravilnost na samom izbornom mestu da istu i prijave".

A, kad prijave, šta rade državni organi?

"Policija i javni tužioci ne pokreću postupke po prijavi kontrolora u vezi sa nepravilnostima na biračkim mestima, jer smatraju da je to posao biračkog odbora".

Da li ste imali neku takvu situaciju?

"Zvali smo policiju šest puta, a ona nije odgovarala profesionalno i u skladu sa zakonom. Obratili smo se i javnom tužilaštvu sa četiri pisane prijave. U roku od četrdeset dana odgovorili su na sve naše prijave konstatacijom da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. Kontrolori sa izbornog mesta pred kraj izbornog dana pod pritiskom članova biračkog odbora postavljenih od lokalne vlasti moraju da napuste izborno mesto da bi ostali ubacivali glasačke listiće, tako se ispunjavaju kvote".

Višak birača u Bosilegradu je posledica čega?

"Nedostatka organizacije i transparentnosti u rukovođenju lokalnim podacima".

Šta kažu vaši podaci?

"Na decembarskim izborima se na 78 adresa sa brojem 'nula' u Bosilegradu, koje su inače zakonski neispravne, prijavilo oko 5.300 birača, a na regularnim adresama svega 1.800. Manipulacije viškom glasača u najvećoj meri se dešavaju sa onima koji navodno glasaju od kuće, a u stvari neko drugi čim se zađe iza ćoška zaokružuje glasački listić i posle se takvim listićima pune kutije".

Da li ste tražili uvid u izborni materijal nakon glasanja na parlamentarnim izborima u decembru?

"Po zakonu imamo pravo na uvid i tražili smo to, ali nam nije dozvoljeno od OIK-a u Bosilegradu".

Šta još zamerate aktuelnoj vlasti u Bosilegradu?

"Vladimir Zaharijev je tipičan primer kmetstva. Tokom njegove vladavine bilo je mnogo kršenja mnogih zakona i prava građana. On je osoba za koju možemo da kažemo da stalno donosi neobjašnjive odluke i da kompletno kontroliše sve - od zapošljavanja u javnom i privatnom sektoru, lečenja stanovništva, davanja socijale, mešanja u školstvo, sudstvo, rad policije, kulturu, pitanja infrastrukture, medije".

Šta je tu ključni problem?

"Nerazumevanje problema građana. To je sinonim za vladavinu Zaharijeva koja traje 24 godine".

Po čemu će ostati upamćena ova vlast?

"Po tome da je Bosilegrad za skoro dve i po decenije izgubio dosta stanovnika, da je zatvareno mnogo domova, preduzeća, fabrika, da su ljudi oterani trbuhom za kruhom. Da su Bosilegrad doveli do toga da bude opština bez ikakve perspektive. Ako su oni tu 24 godine, onda je jasno ko snosi odgovornost".

Zaštitnik građana pokrenuo je ispitni postupak protiv ocene zakonitosti rada REM-a po Vašoj prijavi da je na TV Prva u emisiji "Kmet kmetuje 24 godine" o Vladimiru Zaharijevu na delu zloupotreba dece za političku kampanju? Dokle je stigao taj postupak?

"Jedino što znam je da je postupak pokrenut. Kako će se stvari dalje rasplesti u ovakvoj državi, teško je prevideti i imati bilo kakva očekivanja".

Šta bi bio logičan rasplet?

"Imam nadu da će epilog svega biti taj da će pomenuta televizija ukloniti tu epizodu emisije Nećete verovati sa svojih društvenih mreža, to je najmanje što mogu da očkujem. Veće posledice po tu TV kuću ne očekujem, jer televizije sa nacionalnom frekvencijom već godinama krše pravila i nikada za to nisu sankcionisane, a to upravo treba da radi REM".

SSP

Čime se trenutno bavi SSP na tom području kada je reč o zaštiti interesa građana Pčinjskog okruga?

"Javnim istraživanjem i informisanjem javnosti o problemima građana Pčinjskog okruga. Takođe, imamo saradnju sa građanima, nevladinim organizacijama i građanskim aktivistima, kritički pratimo lokalnu vlast, pružamo pravnu pomoć građanima koje se bore za svoja prava ili nemaju sredstva za borbu sa lokalnom vlašću. Radimo evaulaciju aktivnosti i uticaja na zaštitu interesa građana, organizaciju skupova i protesta. U nekim slučajevima tražimo i međunarodnu podršku ili saradnju kako bi pomogli zaštiti građana. Takođe, iz Jablaničkog okruga imamo narodnu poslanicu Jelenu Spirić koja će u narednom periodu intezivno zastupati interese građana na jugu Srbije i podržavati ih u borbi za prava i pravdu".

Privođeni ste zbog posedovanja transparenta, kojim ste sa još jednom koleginicom zahtevale smenu predsednika opštine Bosilegrad.

"Prilikom posete predsednika Vučića Bosilegradu, sa prijateljicom aktiviskinjom i još nekoliko aktivista nosili smo transparente Vučiću, mi smo ovde gladni!, Hitna ostavka Zaharijeva, Besna Kobila se urušava i pismo u kome smo precizno naveli sve aktuelne probleme građana Bosilegrad, kao i precizne predloge za njihovo rešenje".

Policija vas je zaustavila, pretresla i privela?

"Da, u policijskoj stanici u Bosilegradu, bez ikakovog pismenog poziva i bez prava na advokata, držali su mene i koleginicu više od dva sata. Privođenje zbog transparenata je ozbiljan udar na slobodu izražavanja i demokratski proces, jer smatram da su ljudska prava i slobode, uključujući slobodu govora i pristup demokratskoj kritici, osnovni elementi svakog demokratskog društva".

Da li ste kasnije tim povodom nešto preduzeli?

"Slučaj je prijavljen javnom tužilaštvu u Srbiji i Evropskom parlamentu. Tražimo odgovornost za naša ugrožena prava".

Šta je sa slučajem prijavljenih pretnji koje ste dobijali. Vođen je postupak pred tužilaštvom, kakav je ishod?

"Pre skoro dve godine preko interneta sam dobila poruke pretnji meni kao trudnici i mom tada još nerođenom detetu, kao i niz laži i uvreda na moj račun. Slučaj je odmah prijavljen policiji, a ova je dalje prosledila slučaj Odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a. Od njih sam poslednju informaciju dobila 1. aprila ove godine da je predmet još uvek u predistražnom postupku".

Koliko je uspešna Vaša borba na planu ekologije na jugu Srbije - šta biste izdvojili kao najvažnije rezultate, a čime još treba da se pozabavite?

"Ono što bih izdvojila kao najvažnije uspehe na polju ekološkog aktivizma je nabavka Klimerka i podela mernih uređaja građanima za merenje kvaliteta vazduha u saradnji sa Nacionalnom ekološkom asocijacijom. Obezbedili smo aparate za nekoliko gradova na jugu i istoku Srbije. Time smo uspeli da podignemo svest javnosti o problemima zagađenja vazduha. To je bio važan korak za dalje akcije i reforme".

Šta biste još izdvojili?

"Učestvovanje u javnim raspravama na temu ekoloških problema, kao i davanje predloga za rešavanje, uz konsultacije i saradnju sa eminentnim naučnicima iz datih oblasti. Takođe, uspeli smo da od nadležnih institucija u Srbiji dobijemo informacije da 220 postrojenja i fabrika širom Srbije, a među kojima je i fabrika Knauf insulation u Surdulici. Ministarstvo zaštite životne sredine, Odeljenje za integrisane dozvole, nije izdalo integrisanu dozvolu toj fabrici još od 2008. godine. Zato smo, kao udruženje građana, pred upravnim sudom pokrenuli postupak protiv nadležnog ministarstva, a postupci će se proširiti na ostala nelegalna postrojenja i fabrike u Srbiji".

Do kakvih podataka dolaze zaštitari prirode na jugu? Čime smo sve ugroženi?

"Velike površine sela i gradova na jugu i jugoistoku Srbije date su za geološka istraživanja. To je urađeno bez obaveštenja javnosti i upozorenja na eventualne štetne posledice. Jug i jugoistok Srbije je poznat po tome što obiluje netaknutom prirodom, čistim vodama, čistim vazduhom, nedovoljno istraženim arheološkim lokalitetima. Zbog istraživanja postoje rizici u vidu uništenja flore i faune. Neretko se desi da neka, reka, potok pa i cela jezera preko noći promene boju vode, a od nadležnih ne dobijamo nikakve informacije o razlozima. Konstantan razgovor sa meštanima, neuspeli pokušaji da od nadležnih dobijemo zvanične odgovore, samo izazivaju još veću sumnju da je jug i jugoistok Srbije planiran za rudarsko područje".

Imate li neka egzaktna saznanja o zagađenosti?

"Preko projekta Beogradskog univerziteta, čiji je realizator bila svetski poznata doktorka hemijskih nauka Dragana Đorđević, došli smo do podataka da su planinski potoci, reke i jezera izuzetno zagađeni u Bosilegradu i okolini".

Kakvi su rezultati tih ispitivanja?

"Pokazuju da su vode i sedimenti u bliskoj prošlosti, pre oko 100 godina, bili izuzetne čistoće 1, a sada su, sa preciznim navedenim zagađivačima kvaliteta 5 - najgoreg kvaliteta. Ti otrovi koji se nalaze u vodama su izuzetno opasni po zdravlje ljudi, biljaka i životinja".

Šta je preduzeto, ima li naznaka da bi se vlast mogla uhvatiti u koštac s tim?

"Organizovan je okrugli sto, gde su bili pozvani svi nadležni, od direktora dva aktivna rudnika u Bosilegradu, do ekologa, ljudi iz ministarstava, udruženja i predstavnika iz Bugarske, da bi doktorka Dragana Đorđević prezentovala rezultate i predložila kako da se zaštite životi ljudi i životinja".

Šta se konkretno zagađuje?

"Deo otrova iz ovih potoka i reka ide prema Lisinskom jezeru, Vlasinskom jezeru, u Južnu i Veliku Moravu, Dunav, Crno more. Drugi deo otrovnih voda ide prema Korbevačkoj reci i Vranju, treći ka Bosilegradu i reci Dragovištici, Strumi, pa sve do Egejskog mora. Pokušali smo preko medija, društvenih mreža, razgovorima, panel diskusijama da stanovništvo upoznamo sa posledicama koriščenja te vode, ali nadležni nisu imali sluha za naše predloge".

MHE

Na jugu ima i podosta minihidroelektrana (MHE)...

"Na praninskim potocima i rekama izgrađene su MHE, većina na vrlo sumnjiv i netransparentan način. U planinske potoke, u kojim obitavaju zaštićene vrste riba, stavljene su cevi dugačke tri kilometra. Neke MHE koje su izgrađene su isušile toliko vode u potocima, da su veći broj dana sama korita bez vode, odnosno ne poštuje se vodni minimum propisan zakonom o izgradnji MHE. Neke reke su od tekuće pretvorene u stajaće vode, što opet nepovoljno deluje na biljke i životinje".

Preduzima li se nešto po tom pitanju?

"Traženjem upotrebnih dozvola uočili smo niz nepravilnosti. Uskoro ćemo pokrenuti sudske postupke protiv ovako izgrađenih MHE, a ujedno i pratimo da li će se i neka nova izgraditi. Pokrenuli smo inicijative za zabranu izgradnje MHE na planinskim potocima i rekama, zbog njihovog netransparentnog poslovanja".

Koja je vaša poruka ljudima u pogledu zaštite životne sredine?

"Svako od nas je odgovoran za zaštitu životne sredine, da je čuva i poboljša. Ono što dajemo prirodi, to će i ona nama vratiti. Vrlo je bitno da sačuvamo zdravu životnu sredinu zbog nas samih, zbog naših potomaka, ali i naših predaka koji su se trudili da žive u skladu sa prirodom, poštujući i ceneći sve ono što nam je ona dala - čistu vodu, zdrav vazduh, lekovite biljke, plodno zemljište".

Šta nam je sve potrebno za očuvanje prirode?

"Jači pravni okvir - rad na stvaranju ili izmenama zakonskih propisa koji će ojačati krivičnu odgovornost za one koji krše zakone i propise o životnoj sredini i povećati kvalitet i transparentnost upotrebnih dozvola. Potom, saradnja sa lokalnom zajednicom odnosno jačanje saradnje s njom i privrednim društvima, radi obezbeđivanja pravilne razmene informacija, resursa i angažovanja u zaštiti životne sredine. Potrebno je razvijati sistematski pristup celoj priči, uključujući integraciju ekologije u razvojne planove lokalnih zajednica, preduzeća i države".

Kako definišete "otpor u malim zajednicama". Nedavno ste upravo u vezi s tim dobili BeFem-ovo priznanje za angažman na polju zaštite ženskih prava...

"Zdrava porodica je zdrava ćelija društva. Međutim, stalno smo svedoci da su prava žena ugrožena. Svedoci smo porodičnog nasilja nad ženama i decom, koje se na jugu Srbije maltene i ne priznaje ili je gotovo nevidljivo za institucije. Jedna od činjenica koja govori u prilog tome je da gradovi u Pčinjskom okrugu nemaju sigurne kuće, osim one u Vranjskoj Banji. Žene koje trpe porodično nasilje, i kada prijave to nasilje, neretko moraju da ostanu u istoj kući sa nasilnikom, pre svega zbog posla, ako ga imaju".

Da li se vi kao žena susrećete sa problemima u vašem radu?

"Nerertko dobijam uvrede i bivam omalovažavana samo zbog toga što sam žena. Često me smatraju nepodobnom jer se, kako obično kažu, petljam u muške poslove. Skoro su čak pokušali da me uvrede obeležavajući me kao ženu u crnom. Iskreno, sumnjam da i sami znaju šta to znači".

Učestvovali ste u više navrata na raznim protestnim skupovima na jugu Srbije. Imaju li protesti ovde uspeh?

"Kad god sam bila u mogućnosti, a nastaviću i u budućnosti tu praksu, učestvovala sam u organizaciji ili pružala podršku protestima kojima se traže bolji životni uslovi. Kada isrcrpimo svaki vid demokratske borbe, onda nam protesti i blokade preostaju kao zadnja nada".

Koji je dalji put da se građani izbore za svoja prava zaštićena Ustavom i zakonima, naročito se u poslednje vreme potencira izborno pravo koje je, čini se, trenutno najugroženije?

"Nije protest metod borbe koji rezultate može da da preko noći. Ako želimo do cilja, moramo proći celu trasu. Do cilja se stiže korak po korak. Potrebni su nam podizanje svesti o značaju biračkog prava, saradnja sa međunarodnim partnerima, podrška nevladinim organizacijama, jačanje nezavisnih institucija, efikasna kontrola i sankcije i odgovornost medija. Svi ovi aspekti treba da budu uključeni u sveobuhvatnu strategiju zaštite i jačanja izbornih prava".

Najnovije vesti